Srbija prva u Evropi po broju raseljenih

Inače, krajem prošle godine Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) Srbiju je svrstao među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom.

Kako za Danas objašnjavaju u Komesarijatu za izbeglice, broj izbeglica u Srbiji, u periodu između 1996. i 2008. smanjen je za više od 80 odsto. Ističu da je smanjenje broja izbeglica uglavnom rezultat integracije u Srbiju. Više od 200.000 lica steklo je državljanstvo Srbije što predstavlja najveći proces integracije u Evropi. U proteklih 17 godina Srbija je uložila velike napore i sredstva kako bi, uz veliku pomoć međunarodne zajednice, obezbedila uslove za integraciju izbeglica.

Kako naglašavaju u Komesarijatu, ovoj ugroženoj populaciji je i dalje potrebna pomoć u rešavanju pitanja zapošljavanja i stanovanja uključujući i pomoć u ostvarivanju prava u zemlji porekla, kako bi se potpuno ekonomski integrisali.

– Povratak i slobodno raspolaganje imovinskim pravima je prvi uslov za povratak izbeglica, ali i osnova za integraciju. U meri u kojoj su ta stečena prava dostupna, izbeglicama je omogućen slobodan izbor između povratka i integracije, kao i upotreba sopstvenih resursa i prava za nalaženje trajnih rešenja – dodaju u Komesarijatu.

Kroz proces povratka, koji je sa različitim uspehom sprovođen u BiH i Hrvatskoj – 31 odsto povratnika u BiH i 18 odsto povratnika u Hrvatsku, broj izbeglica je smanjen za još 149.000. Uz to, procenjuje se da je još 49.000 izbeglica našlo utočište u trećim zemljama. Od 388 kolektivnih centara, koliko ih je u Srbiji bilo 2002, ove godine ih ima 73, a u njima danas žive 5.692 osobe.

Na regionalnom nivou, Sarajevska deklaracija iz 2005. obavezuje zemlje potpisnice – Hrvatsku, BiH, Crnu Goru i Srbiju da zajednički rade na povratku ili integraciji na osnovu slobodnog izbora izbeglica. Proces nije daleko odmakao, posebno zbog nerešenih pitanja stanarskih prava izbeglica iz Hrvatske.

Prema podacima Komesarijata, krajem maja 2009. u Srbiji je boravilo 86.154 izbeglica iz BiH i Hrvatske, od čega 75 odsto čine izbeglice iz Hrvatske. Za obezbeđivanje prihvata i zbrinjavanja izbeglica Srbija je u proteklom periodu obezbedila više od 250 miliona evra iz sopstvenog budžeta.

Miodrag Sresta, izvršni direktor Grupe 484, ocenjuje pozitivnim što su vlasti u Srbiji počele izradu lokalnih akcionih planova za integraciju izbeglica, donošenje izmena i dopuna zakona o izbeglicama, kao i revidiranje nacionalne strategije za rešavanje problema izbeglih i raseljenih lica. On naglašava da vlasti Srbije insistiraju isključivo na povratku raseljenih na KiM i da još ne postoji spremnost da se otvori pitanje njihove integracije u mestima raseljenja.

Novac za opštine

Za zbrinjavanje izbeglih i interno raseljenih lica ove nedelje je 30 opština i gradova dobilo ukupno 39 miliona dinara. Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić i komesar za izbeglice Vladimir Cucić uručili su predstavnicima tih lokalnih samouprava finansijsku podršku za izradu lokalnih akcionih strategija i akcionih planova za rešavanje stambenog pitanja izbeglica i interno raseljenih lica.

Anđelina Džoli poziva na solidarnost

Ambasadorka dobre volje i američka glumica Anđelina Džoli u videu snimljenom povodom Svetskog dana izbeglica podseća ljude u svetu da se sete izbeglica, „koji se svakog dana bore za opstanak i zaslužuju naše poštovanje“. Prvog dana ovaj video je na sajtu YouTube pogledalo više od 25.000 ljudi.

U svetu 42 miliona izbeglica

U prvih šest meseci ove godine broj izbeglih i raseljenih u svetu je porastao za stotine hiljada onih koji su morali da napuste svoje domove u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji. Prema izveštaju UNHCR, ukupan broj izbeglica i interno raseljenih krajem 2008. iznosio je 42 miliona, što je 700.000 manje nego u 2007. U svetu je prošle godine bilo 15,2 miliona ljudi koji su zbog sukoba i nasilja bili primorani da napuste svoju domovinu. Još 26 miliona ljudi širom sveta čine interno raseljena lica, saopštio je UNHCR. U 2008. se samo 604.000 izbeglica vratilo kućama.