U Srbiji ne postoji evidencija o broju spomenika koji su podignuti spornim istorijskim ličnostima ili pripadnicima paravojnih formacija u Vojvodini, na jugu Srbije, ali ni u Sandžaku. Ipak, takvih spomenika ima nekoliko desetina, najviše na jugu Srbije. Proteklih godina su na jugu Srbije postavljeni spomenici pripadnicima OVPBM – komandantu Lešiju, komandantu „Delta“, Nijazu Azemiju, Šabanu Ukšiniju, Artanu Abaziju, Arifiju Kastriotu, Samiju Ukšini, Šabanu Šahijuu, Bećaru Sadikuu, ali i Aćifu Hadžiahmetoviću – Aćif efendiji u Novom Pazaru, Ferhad beg Dragi u Tutinu i Hasan-agi Zvizdiću u Sjenici, dok je u Novom Sadu postavljen spomenik Jaši Tomiću i Janošu Damjaniču u Adi.
Lokalne vlasti nisu ništa učinile da bi se ova spomen-obeležja uklonila, pravdajući se održavanjem dobrih međuetničkih odnosa.
Zaključkom Vlade SRJ i Vlade Srbije od 23. maja 2001. godine i posebnim dokumentom izjave – „Amnestija je izlaz“, koju su potpisali tadašnji predsednici savezne i republičke vlade – Zoran Žižić i Zoran Đinđić, navodi se da se „u cilju uspostavljanja trajnog mira i bezbednosti u regionu“ garantuje oslobađanje od krivične odgovornosti zbog nezakonitog organizovanja i nošenja oružja svim građanima opština Bujanovac, Preševo i Medveđa od 24. maja 2001. godine, podsećaju albanski zvaničnici sa juga Srbije. Oni smatraju da su na ovaj način „svi pripadnici Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe amnestirani, te nisu teroristi i imaju pravo na spomen-obeležja“.
Na dokumentu „Amnestija je izlaz“ stoje potpisi Nebojše Čovića, tada predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, general-pukovnika Ninoslava Krstića u tom trenutku komandanta Združenih snaga bezbednosti (ZSB) i pukovnika Gorana Radosavljevića Gurija, komandanta Žandarmerije.
– Neko sada hoće da to poništi i ponovo bez razloga izazove nepotrebne političke tenzije povodom otkrivanja spomenika dvadesetsedmorici poginulih pripadnika OVPMB ispred zgrade opštine u Preševu i najavljene izgradnje spomen obeležja u selu Oraovica – navodi za Danas Jonuz Musliju, lider Pokreta za demokratski progres (PDP), koji je u vreme međuetničkih sukoba na jugu bio politički komesar OVPMB, a sada je član Udruženja veterana ove organizacije.
Godinu dana nakon što je snajperskim hicem ubijen 24. maja 2001. godine na brdu Guri gat – Ridvanu Ćazimiju – Komandantu Lešiju je na ulazu u Veliki Trnovac podignuto spomen-obeležje na kome se nalazi jarbol na kome duže od jedne decenije vijori zastava Republike Albanije. Bilo je više bezuspešnih pokušaja da se zastava Albanije skine, ali se od toga odustajalo iz „kompromisnih političkih razloga“.
– Do sada to nikome nije smetalo, a sada odjednom neko nalaže uklanjanje spomenika. Pa neka dođe taj koji to govori da ukloni sam spomenik – kaže Musliju.
Spomen-obeležja na području Bujanovca i Preševa, po pravilu na mestu pogibije, imaju i Bardulj Osmani, komandant „Delta“, Nijaz Azemi „Mjekra“, Šaban Ukšiniju komandant „Teriju“, Artan Abazi, komandant „Miratoca“, Arifi Kastriot, komandant „Dreni“, Sami Ukšini, komandant „Kindji“, Šaban Šahiju „Uki“ te Bećar Sadiku, komandant „Slupčani“.
Sem spomenika komandantu „Lešiju“, gde postoje stalne straže, ostala spomen-obeležja pripadnicima OVPMB su skromnija i liče na nadgrobne spomenike, ali se redovno održavaju, jer se nalaze neposredno uz lokalne puteve. U selu Lučane, u centru pored džamije od 2002. godine postoji spomen-obeležje Artanu Abaziju.
Sredinom maja svake godine u selu Oraovica nadomak Preševa organizuju se „narodni zborovi“ u znak sećanja na poginule pripadnike OVPMB, dok se u sali Doma kulture u Preševu svake godine organizuje „Rekvijem palim herojima“. Pored lokalnih političara, ovim skupovima prisustvovali su i zvaničnici iz Prištine, ali i predstavnici političkih partija iz Albanije, a zabeležen je i slučaj da je prvoj godišnjici od pogibije Ridvana Ćazimija u Velikom Trnovcu bilo i lica sa oznakama Albanske nacionalne armije (ANA). Do sada nisu zabeleženi etnički motivisani slučajevi rušenja ovih spomen-obeležja poginulim pripadnicima OVPMB. Interesantno je da se spomenik u centru Preševa pored zgrade skupštine opštine nalazi tik uz spomen-bistu Abdulaha Krašnice, koji se kao pripadnik partizanskih jedinica borio za oslobođenje ove varoši od balista.
Spomen-tabla Aćifu (Bljuti) Hadžiahmetoviću – Aćif efendiji još stoji u novopazarskoj pešačkoj zoni. Vlada Srbije je pre nekoliko meseci naložila nadležnim ministarstvima da preispitaju slučaj i nađu način da je uklone, ali to do danas nije učinjeno. Rok za uklanjanje table istekao je još 9. septembra. O postavljanju sporne spomen table nije raspravljalo ni Gradsko veće niti se izjasnio gradski parlament, iako je to bilo u naloženim merama. O ovome niko ne želi da govori. Lokalna administracija se brani da još nisu dobili „ništa napismeno, a kad dobiju, preduzeće mere“, a vladajuće Sandžačka demokratska partija (SDP) i Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka o tome se ne izjašnjavaju. Jedino je pre dvadesetak dana moglo da se čuje od potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića da je naloženo načelniku gradske uprave da tablu ukloni. U gradu niko ne veruje da će tabla Aćif efendiji biti uklonjena. Aćif efendija je za vreme Drugog svetskog rata bio upravnik Novog Pazara, pokušao je da vrši albanizaciju Bošnjaka, na dušu mu se stavlja stradanje jednog broja Srba u Novom Pazaru i srpskih sela na potezu Novi Pazar – Raška i stradanje Jevreja (dan posle hapšenja i zatvaranje Jevreja, on je odmah zauzeo najlepšu kuću i radnju braće Bahar u centru Novog Pazara). Odlikovan je nemačkim Gvozdenim krstom drugog reda. Zbog saradnje sa okupatorom streljan je u januaru 1945. u naselju Hadžet. Jedan deo Bošnjaka smatra ga nacionalnim herojem, jer je grad odbranio od napada četnika.
Postavljanje spomen-table Aćif efendiji izazvalo je burne reakcije, ali je nezapaženo prošlo postavljanje spomen-tabli Ferhad begu Dragi u Tutinu i Hasan-agi Zvizdiću u Sjenici. Obojica su, po nekim istorijskim dokumentima, slovili kao „saradnici albanskih, italijanskih i nemačkih obaveštajnih službi“. Spomen-table su postavljene u okviru programa obeležavanja objekata u kojima je živelo i radilo 20 znamenitih Bošnjaka iz Sandžačke istorije.
Postavljanje spomenika istorijskim ličnostima većinskog ili manjinskih naroda prethodnih godina je otvaralo političke i druge rasprave i u Vojvodini. Tako je postavljanje spomenika Jaši Tomiću, za vreme radikalske vlasti u Novom Sadu 2006, i dalje ostalo otvoreno političko pitanje. Dve godine kasnije, direktor „Centra Simon Vizental“ Efraim Zurof najpre je odbio titulu počasnog građanina grada upravo zbog biste Jaše Tomića postavljene u Dunavskoj ulici. Zurof je izjavio da ima problem sa tim da ovu počast primi od grada u čijem širem centru stoji spomenik ličnosti koja je, između ostalog, poznata i po svom antisemitskom spisu Jevrejsko pitanje, objavljenom davne 1844. godine. Ipak, Zurof je sledeće godine primio plaketu i ključeve grada.
I srpski borci dobijaju spomen-obeležje
Na regionalnom putu od Bujanovac-Lučane-Končulj-Gnjilane u neposrednoj blizini sela Lučana u kome žive isključivo etnički Albanci, počeli su radovi na izgradnji spomen-obeležja poginulim pripadnicima policije u etničkim sukobima pre deset godina.
Janoš Damjanič – Jovan Damjanić
Spomenik Janošu Damjaniču u Adi takođe je izazvao polemike. Statua Jovana Damjanića, ili kako ga Mađari zovu Janoša Damjaniča, mađarskog nacionalnog heroja i vojskovođe postavljena je ove godine povodom obeležavanja 15. marta, početka Mađarske revolucije za dobijanje nezavisnosti 1848. godine. Damjanič je predvodio mađarsku vojsku u borbi za dobijanje nezavisnosti protiv Srbije 1848. godine, a njemu se pripisuje izjava „Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kad se to dogodi, sam sebe ću ubiti“. Predstavnici lokalne samouprave kasnije su obrazložili da je bista poklon bratskog grada Budakalasa iz Mađarske, a da za spornu izjavu nisu znali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
