Srbija šest godina bez podataka o obrazovnom sistemu

Ova zemlja nalazi se na vrhu lestvice u naučnoj pismenosti, koja je bila centralni domen ispitivanja u PISA 2015, ali i u čitalačkoj i matematičkoj pismenosti. Srbija nije učestvovala u ovom ciklusu zbog neažurnosti ranije prosvetne administracije, a dobra vest je da se priključujemo narednom istraživanju 2018, za koji pripreme uveliko traju.

U PISA 2015 učestvovalo je oko 540.000 petnaestogodišnjaka iz 72 zemlje sveta. Pored Singapura, u vrhu lestvice su Japan, Estonija, kineski Tajpej, Finska, Makao i Kanada, VIjetnam i Hong Kong. Svoj, inače dobar rezultat, značajno je popravila Slovenija, koja je dospela na 13 mesto, kada se posmatra glavna oblast ispitivanja. Na začelju su Dominikanska Republika, Alžir i Kosovo.

– Singapur pokazuju izuzetne rezultate otkad učestvuju u PISA istraživanju, ali je fantastično to što i dalje unapređuju svoja visoka postignuća. Oni su smanjili broj učenika koji su ispod nivoa funkcionalne pismenosti, ali su takođe povećali broj onih sa najvišim postignućima. Fantastičan je rezultat da im se 25 odsto učenika nalazi na najvišim nivoima postignuća, dok je prosek zemalja OECD 10 odsto – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.

Dominacija azijskih zemalja za našu sagovornicu je očekivana, a posebno ističe dobar rezultat estonskih učenika, na koje ćemo se verovatno ugledati u narednom periodu.

Srbija je dosad učestvovala u četiri istraživačka ciklusa, poslednji put 2012, i tada smo u sve tri oblasti bili ispod OECD-ovog proseka. Učešće u PISA 2018 je sigurno, u ovom trenutku se planira uzorak, prevode zadaci i „prebacuju“ u elektronsku formu, jer će testiranje u narednom ciklusu biti kompjutersko. Novina je i što će naši đaci prvi put rešavati testove iz finansijske pismenosti. U probnom ispitivanju na proleće naredne godine učestvovaće po 60 učenika, uzrasta 15 godina iz 28 škola širom Srbije, a glavna studija biće sprovedena u aprilu i maju 2018. Rezultati će biti poznati početkom decembra 2019, što znači da će Srbija zbog propuštanja PISA 2015 praktično šest godina biti bez pouzdanih podataka o kvalitetu svog obrazovnog sistema. Pavlović Babić navodi da je to velika šteta, jer bi odluke koje se donose u obrazovanju trebalo da se zasnivaju na relevantnim podacima, koje PISA svakako nudi.

– Ovaj projekat ima i kolateralni efekat, jer „podgreva“ razgovore u obrazovanju koji su usmereni na kvalitet, pošto je PISA istraživanje kojem se veruje. Ono omogućuje i da se neki materijali koriste u nastavi, ali i da se promeni način gledanja na nastavu – kaže Pavlović Babić.

Finski primer

Komentarišući visok plasman Finske, na čiji se obrazovni sistem ugledamo otkad PISA postoji, Dragica Pavlović Babić primećuje da je kod njih smanjen procenat đaka sa najvišim postignućima, a povećan sa najnižim, ali da je i dalje prisutna izrazita razlika između postignuća dečaka i devojčica – učenice su daleko uspešnije od svojih drugova i ta razlika je veća nego u drugim zemljama.