Srbija: Skoro 60 odsto za smrtnu kaznu

Dok je prošle godine zabeležen pad podrške smrtnoj kazni na 51 odsto u odnosu na 54 odsto zabeležen 2014. godine, ove godine je zabeležena rekordna podrška smrtnoj kazni otkako Srbija protiv smrtne kazne istražuje javno mnenje u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da je „odlučno“ za smrtnu kaznu svakiu treći ispitanik, a da je nešto manje od toga „više za nego protiv“. Odlučno protiv je svega 11 odsto, više protiv nego za 13 odsto, a neodlučnih je 18 odsto.

Najniži stepen podrške smrtnoj kazni u Srbiji zabeležen je u martu 2007. godine nakon čega je taj broj rastao u narednim godinama više puta rastao nego što je opadao.

Anketu je sproveo Ipsos Strategic Marketing po istoj metodologiji kao i u prethodnih devet godina, na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 22. do 29. septembra 2016. Broj ispitanika u realizovanom uzorku bio je 1.051.

Međunarodni dan protiv smrtne kazne obeležava se svake godine 10. oktobra. U poslednjih deset godina Bangladeš, Indija, Nigerija, Tunis, su usvojile zakone koji proširuju broj krivičnih dela koja se kažnjavaju smrću, tako što su dodali pojedine terostičke akte na listu. Poslednje zemlje koje su učinile isto su Pakistan i Čad. Ove dve države su ponovo počele sa pogubljenjima u ime borbe protiv terorizma, čime su okončale višegodišnji moratorijum. 

Smrtne kazne se izvršavaju još u 58 zemalja sveta. Sve države u Evropi, osim Belorusije, su ukinule smrtnu kaznu. U Rusiji je na snazi moratorijum na pogubljenja, te je poslednja smrtna kazna izvršena 1996. godine. U Belorusiji izvršeno je 12 smrtnih kazni u poslednjih sedam godina i više od 200 od 1990. godine. Samo četiri države koje se smatraju industrijski naprednim, još uvek izvršavaju smrtne kazne, a to su SAD, Japan, Singapur i Tajvan.

Države koje su nedavno ukinule smrtne kazne su Gvineja (2016), Nauru (2016), Kongo (2015), Surinam (2015), Fidži (2015), Madagaskar (2012), Letonija (2012) i Gabon (2010).

Podaci svetske koalicije koja se bori protiv smrtne kazne pokazuju da su 104 države ukinule smrtnu kaznu za sve zločine, šest je ukinulo za „obična“ krivična dela, 30 država iako ima smrtnu kaznu u zakonodavstvu, istu ne izvršava, u 25 država je izvšrena bar jedna smrtna kazna tokom prošle godine a najviše je zabeleženo u Kini, Iranu, Saudisjkog Arabiji, Pakistanu i SAD.

U SAD podrška javnog mnenja smrtnoj kazni opala je za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu. Prema istraživanju sprovedenom od strane „Pew Research Center“ 29. septembra, 49 odsto Amerikanaca podržava smrtnu kaznu. Poslednji put je podrška smrtnoj kazni u SAD bila ispod 50 odsto u novembru 1971. godine.

Birači u Kaliforniji će u novembru glasati o dve suprostavljene mere – jednoj koja predviđa ukidanje smrtne kazne u toj saveznoj državi, i drugoj koja bi trebalo da je ojača. U Kaliforniji, na izvršenje smrtne kazne čeka 750 zatvorenika, čije slučajeve trenutno razmatraju sudovi. U toj saveznoj državi postoji konsenzus da od ponovnog uspostavljanja smrtne kazne 1978. godine, taj sistem ne funkcioniše.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od 1804. do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. U bazi podataka udruženja „Srbija protiv smrtne kazne“ postoje informacije o više od 7.000 osoba koje su osuđene na smrt u Srbiji i Jugoslaviji.