Srbija tvrdi da nije bilo genocida

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu juče je počela petodnevna preliminarna rasprava o tužbi koju je Hrvatska podnela protiv Srbije, tereteći je da je odgovorna za genocid za koji tvrdi da je počinjen tokom sukoba 1991-1995. u Hrvatskoj.
U najvišem sudu UN-a rasprava je posvećena preliminarnom prigovoru Srbije o nadležnosti suda i prihvatljivosti hrvatske tužbe.
Pravni zastupnici Srbije juče su u Hagu osporavali nadležnost suda za tužbu Hrvatske, argumentujući da u trenutku njenog podnošenja 1999. tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN-a, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost MSP-a.

Tvrdnje Zagreba o propustima neosnovane

Nemački profesor Andreas Cimerman negirao je, kao kozastupnik Srbije, tvrdnje iz hrvatske tužbe da su vlasti u Beogradu propustile da kazne počinioce zločina u Hrvatskoj i sarađuju s Haškim tribunalom. Cimerman je precizirao da su vlasti u Beogradu izručile Tribunalu 12 optuženih za ratne zločine u Hrvatskoj i da je preostao jedino Goran Hadžić, ali da nikome od njih na teret nije stavljan genocid. Naznačio je i da se pred sudom u Beogradu sudi optuženima za zlodela tokom rata u Hrvatskoj.

Na početku preliminarne rasprave o nadležnosti suda, Tibor Varadi je rekao da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid.
– Zna se da su počinjeni strašni zločini Srba u Hrvatskoj, ali nije bilo reči o genocidu. Hrvati su doživeli istinske patnje, ali žrtava i počinilaca bilo je na obe strane. Sukob u bivšoj Jugoslaviji ne može biti sveden na jednostavan odnos jednog zločinca i jedne žrtve – naglasio je Varadi, uz podsećanje da se na toj osnovi MSP oglasio 2004. nenadležnim za tužbu Beograda protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja.
Profesor Varadi je naglasio i da Haški tribunal nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj. Kao primer zločina nad Srbima u toj zemlji, Varadi je naveo operaciju „Oluja“, citirajući nalaz Visokog komesarijata UN za izbeglice da je „u najvećem pojedinačnom egzodusu“ u leto 1995. proterano 180.000 Srba i pozvao se na svedočenje tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, da su se hrvatske snage tokom „Oluje“ ponašale „kriminalno“, palile srpsku imovinu i ubijale civile, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sprečavao povratak Srba.
U popodnevnom delu rasprave kozastupnik Srbije Vladimir Đerić je istakao da SRJ ne može da odgovara za dela počinjena pre njenog osnivanja aprila 1992. Đerić je to argumentovao time da se odgovornost za „dela i propuste tokom sukoba u Hrvatskoj 1991. ne može pripisati SRJ, budući da je u to vreme postojala SFRJ, čija je članica bila i Hrvatska“. Tvrdnji Hrvatske da je SFRJ prestala da postoji kao država već sredinom 1991. i da je JNA tada bila pod komandom Srbije, Đerić je suprotstavio nalaz Badinterove komisije da je SFRJ prestala da postoji u julu 1992.
Odbacujući tvrdnju da je JNA sredinom 1991. delovala kao armija Srbije, Đerić je predočio da su tada na ključnim položajima u vojsci bili generali „sa etničkim ili teritorijalnim poreklom u Hrvatskoj“. Rasprava pred najvišim sudom UN-a biće nastavljena danas, kada će svoje argumente dati pravni zastupnici Hrvatske.