„Samo se u Srbiji koriste iste teze koje koriste ruski mediji, kad kažem da sam Ukrajinac kažu mi da sam Rus“

Od tada, Taras je uspeo da se zaposli i odlično nauči srpski jezik. Priča skoro bez akcenta. Ne prati medije previše, ali mu je glavni utisak da su naši ljudi žrtve propagande. Proruske propagande. Kaže da je do tog zaključka došao jednostavno – razgovorom sa ljudima. I zato što mahom ponavljaju identične rečenice koje besomučno emituje ruska propaganda, a razrađuju srpski propagandni mediji. Njihove poruke su jednostavne – Ukrajinci su Rusi, Ukrajina je mali deo Rusije i Ukrajinci i Rusi su braća, Rusija se branila od NATO pa je bila primorana da napadne Ukrajinu…

– Srbi su žrtva proruske propagande 99 odsto. Samo u Srbiji se koriste iste teze koje koriste ruski mediji, dok se u ostatku sveta koriste skroz drugačija tumačenja ruskog napada na Ukrajinu. Kad kažem da sam Ukrajinac kažu mi da sam Rus i da je Ukrajina mali deo Rusije, što je najveća propagandna teza koju koriste Rusi. Oni ne razumeju da to nije isto, što je isto ruska teza, pošto je Ukrajina suverena država sa suverenim narodom. Ne veruju ni da postoji velika razlika u jezicima, priča Taras.

Dodaje da je problem ovde to što ljudi govore iste stvari koje se mogu čuti samo u Rusiji, ali i da svi ljudi reaguju na isti način, “što znači da nemaju svoje mišljenje”.

– Kad se moj drug Rus i ja predstavimo da smo Rus i Ukrajinac, onda reaguju da smo mi bratski narodi. Nikad, u zadnjih 100 godina nijedan Ukrajinac ne bi smeo to da kaže da su Rusi i Ukrajinci bratski narodi. Tako priča samo ruska propaganda, jer na kraju priče oni ne bi bili krivi, jer oni nas zovu braća a mi njih pismi, tako da bi mi ispali agresivni. Taj termin da smo bratski narodi su Rusi plasirali. Možda imamo isto poreklo, ali naši narodi nikad nisu bili bratski, objanjava Taras.

Objašnjava da kad čuju da je Ukrajinac ljudi odmah krenu da pričaju o NATO.

– Čim čujem pitanje šta se sada dešava u Ukrajini, ja bežim od tog pitanja, nerviram se, jer će doći do nekog sukobljavanja. Svi me pitaju da bi mi ispričali kako jeste, odnosno da mi kažu svoju istinu i objasne kakvo je stvarno stanje u Ukrajini, jer oni znaju bolje od mene. Ovde ljudi imaju ekser u glavi i na tom ekseru je napisano NATO. Razumem da ste imali NATO agresiju 1999, ali ova priča da je Rusija napala Ukrajinu zbog NATO je čisto ruska propagandna priča, navodi Taras.

Na pitanje kako na njega utiče to kako ljudi u Srbiji gledaju na rat u Ukrajini, kaže da više ne obraća pažnju na to, ali i da je u početku pokušavao da ljudima objasni situaciju, ali da je odustao.

– Meni je više čudno kako ljudi imaju ideju da razumeju i znaju bolje stanje u mojoj zemlji od mene. Ali to nikako ne utiče na mene, družim se sa Rusom koji razume stanje i nosi majicu Stand with Ukraine, zaključuje Taras.

Istina u obrnutom ogledalu

I dok Taras zna zbog čega i od koga je pobegao iz svoje zemlje, srpski propagandni mediji imaju svoje viđenje ukrajinsko-ruskog sukoba. Tako su pojedini čak na početku ruske agresije na Ukrajinu tvrdili da je to što vidimo zapravo drugačije, odnosno da Ukrajina upravo napala Rusiju. Ni danas se nije mnogo toga promenilo u medijskom pristupu ovom sukobu koji može da se svede na konstataciju da je Rusija bila prinuđena da napadne Ukrajinu da bi se odbranila, tako da je zapravo „žrtva“ napala ukrajinskog agresora.

Potvrdu ovog stava donelo je nedavno istraživanje nevladine organizacije Novi treći put. Oni su definisali četiri glavna narativa u izveštavanju domaćih medija – da je NATO odgovoran za sukob, a ne Ukrajina, da je ukrajinski režim nelegitiman, jer je došao na vlast pučem 2014. godine, da je rat posledica ruskog imperijalizma i da rat predstavlja promenu u svetskom poretku, što će povoljno uticati na Srbiju.

Do ovakvih rezultata o tome kako glavni srpski mediji, tačno njih 17, izveštavaju o ratu u Ukrajini, došlo se kroz analizu 167.000 članaka objavljenih u tim medijima. Istraživanje je pokazalo da je u medijma najprisutnije pozitivno izveštavanje o Rusiji i Kini, negativno o Ukrajini i Zapadu, a neutralno o Turskoj. Na početku rata, od marta do juna 2022. godine, mediji su intenzivno „navijali“ za Rusiju i „najavljivali propast Ukrajine“, ali posle uspeha Ukrajine na frontu počeli su izbalansiranije da izveštavaju. Isto istraživanje je pokazalo I da su mediji više kritički nastrojeni prema liderima nego prema državama, pa je više negativnih članaka o predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i ukrajinskom rukovodstvu, nego prema Ukrajini i ukrajinskom narodu. Sa druge strane, najnegativnije izveštavanje o Rusiji je bilo u periodima kada je Ukrajina imala problema na frontu, a Kongres u Sjedinjenim Američkim Državama nije još izglasao paket pomoći.

Prema istom istraživanju, ruski mediji nisu najčitaniji u Srbiji, već su glavni izvor informisanja ljudi koji su proruski orjentisani, pa se na osnovu njih menja i izveštavanje u domaćim medijima, dok zapadni mediji, koji su i sami kritični prema zapadnoj politici, dodatno zbunjuju čitaoce u Srbiji.

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija CRTA pokazalo je da čak 73 odsto građana ima pozitivan stav prema Kini, a 71 odsto prema Rusiji. EU pozitivno vidi znatno manji broj građana, tek 44 odsto, dok što se tiče negativnog stava, prednjače SAD i Velika Britanija, sa po 66 odsto.

I Evropska federacija novinara (EFJ) uočila je strani uticaj na medije, ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu.

– Radila su se istraživanja o uticajima stranih država na medije u regiji, radile su se analize i u mojoj zemlji Hrvatskoj, procene o tome koliko je taj utjecaj jak. I rezultat toga je da je Rusija tu na prvom mestu. Primeri pokazuju da to postoji, Evropa je to prepoznala, i u perspektivi, u novom mandatu Evropske komisije, veliki je naglasak na borbi protiv dezinformacija, koje je uvek povezano sa utjecajima stranih država na medije u evropskim zemljama. Tu dodajem naravno i Srbiju kao zemlju koja je u pretpristupnom procesu za EU. U Srbiji je situacija daleko od prosečno dobre. Utjecaj države na medije, financiranje, pritisci, napadi, slap tužbe, nekažnjivost zločina protiv novinara, čak i nekažnjivost onih koji ubijaju novinare, daje sve zajedno vrlo lošu sliku, navodi Maja Sever, predsednica EFJ.

Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže da mediji koji šire prorusku propagandu u Srbiji imaju veliki uticaj na javnost.

– Imajući u vidu da to rade bar dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, desetine opskurnih portala i nekoliko štampanih tabloida, mislim da to ima i te kako uticaja na javno mnjenje u Srbiji. Jer televizije sa nacionalnom pokrivenošću prisutne su u domovima svih građana Srbije, a televizija je i dalje primarni izvor informisanja velikog broja građana ili barem najvećeg dela onih koji izlaze na izbore, navodi Filipović Stevanović.

Ukazuje i da su posledice svake propagand polarizacija u društvu, podrivanje institucija, radikalizacija društva, podrivanje poverenja u medije.

– Kada je u pitanju ruska propaganda, ona direktno utiče na udaljavanje Srbije od Evrope i evropskih vrednosti. Naša politička elita se samo deklarativno zalaže za evropske integracije, a suštinski ne veruje u te vrednosti koje sa sobom nosi taj proces. Oni evropske integracije vide kao ćup para i predstavljaju nam to kao nužnost jer se nalazimo na evropskom prostoru i ekonomija nam je de facto okrenuta evropskom tržištu i u velikoj meri od toga zavisimo od tog tržišta, objašnjava Filipović Stevanović.

Slično na problem propagande u Srbiji gleda i Rus Nikolaj, koji je došao u Srbiju pre više od šest godina.

– Sve što sam čitao i čuo u srpskim medijima o ratu u Ukrajini nije tačno. Sve što mediji pišu je dvosmisleno da ne možeš tačno da shvatiš šta hoće, dok obični ljudi podržavaju isključivo Rusiju i to najviše stariji ljudi. Možda je to zato što sam Rus, ali kad sam sa mojim drugom Ukrajincem otišao kod vulkanizera, ovaj kad je to video rekao je – Putin je prava stvar. Podržavaju Putina bez obzira što je taj moj drug Ukrajinac. Sve što sam čitao po medijima ispada da je Rusija u pravu, a o stanju u Ukrajini ništa ne pišu. Takođe, smeta mi što predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedan dan priča jedno, a drugi dan drugo, ističe Nikolaj.

Dodaje da mu je sve to jako čudno, ”jer ovo je slična situacija kao kad je vas bombardovao NATO, pošto sad Rusija bombarduje Ukrajinu”.

– U toj situaciji – Srbija danas podržava agresora. Ne mogu da verujem da oni koji su nekad bili bombardovani od NATO, u slučaju napada Rusije na Ukrajinu podržavaju agresora, a sami su osetili šta znači kad te neko bombarduje, naglašava Nikolaj.

Navodi da kad god je pokušao da razgovara i da kaže da to nije tačno, ljudi počnu da se raspravljaju sa njim i kažu mu da ništa ne razumem, ali da nije imao problema zbog takvih stavova.

– Ukrstimo mišljenja, ali to nikad nije prešlo u neku agresiju i svađu, više je rasprava mišljenja. U Rusiji je drugačija situacija, jer ako imaš drugačije mišljenje ti si onda đavo. Ne dozvoljavaju drugo mišljenje. Čak se dobija 12 godina zatvora za lajkovanje Fejsbuk statusa u kojem se kritikuje Putin zbog napada na Ukrajinu ili nešto tako. Mnogo slobodnije se ovde osećam nego u Rusiji, zaključuje Nikolaj.

A Predrag Rava, član Izvršnog i Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), ukazuje da opasnost od propagande koju danas kreiraju i sa Zapada i sa Istoka nikad nije bila veća.

– Međutim, Udruženje novinara Srbije smatra da zabrane rada bilo kog medija nisu produktivne. Cenzurisati govor, stavove, uskratiti pravo na slobodu mišljenja nije rešenje. Više izvora informacija ne može biti loše, naravno, ukoliko nije u pitanju govor mržnje ili pozivanje na nasilje. Ono na čemu treba raditi je osnaživanje medijske pismenosti ljudi kako bi mogli i sami da prepoznaju propagandne medije i dezinformacije različitih vrsta, navodi Rava.

Vlada Srbije kao glavni promoter proruske propagande

U Srbiji je od 2012. godine na vlasti koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Na njihovom čelu su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koalicioni partneri i saradnici haškog optuženika i bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije – Slobodana Miloševića, čoveka odgovornog za totalni ekonomski krah države i hiperinflaciju, masovnu organizovanu državnu pljačku stanovnika otimanjem njihove devizne štednje, ali i za naređivanje političkih ubistava i atentate na Ivana Stambolića, nekašnjeg predsednika Predsedništva Srbije, novinara Slavka Ćuruviju, ali i dva atentata na Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, u kojem su ubijena četvorica funkcionera te stranke.

Obe partije imaju dugogodišnju saradnju još iz tog vremena i odlikovali su se jakom kontrolom medija i besomučnim propagandim i medijskim linčom opozicionih lidera, predstavnika nevladinih organizacija, a naročito kritičara vlasti. Upravo sve ono što i rade od momenta povratka na vlast 2012. godine.

Zato i nije neobično što pojedini medijski stručnjaci i profesionalci sa kojima smo razgovarali kao glavni izvor propagandnog delovanja upravo vide Vladu Srbije i to samo sa jednim ciljem – građenja kulta ličnosti Aleksandra Vučića, lidera naprednjaka i aktuelnog predsednika Srbije.

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTA, kaže za Danas da je vlast glavni kontrolor medijske scene i najčešći izvor, odnosno konstruktor dominantnih narativa.

– Građenje kulta Aleksandra Vučića i žigosanje svih koji ga iz bilo kojih razloga kritikuju kao izdajnika, stranih plaćenika i „žutih“ kriminalaca – to su dva osnovna kalema oko kojih se motaju svi konci propagande koji, po potrebi, mogu da budu u različitim bojama. U spoljnopolitičkom pogledu jasan je kontinuitet negativnog konotiranja „kolektivnog Zapada“ i blagonaklonosti ka Rusiji u mejnstrim medijima. S obzirom na očigledno idolopoklonstvo tih medija prema Vučiću, odnosno vlasti, nema sumnje da je i takvo geopolitičko navijanje dirigovano odozgo, ističe Nedeljkov.

Tamara Filipović Stevanović – generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ističe da NUNS već godinama ukazuje na to da su nosioci državnih funkcija najveći generatori pritisaka na novinare i netrpeljivosti prema novinarima koji izveštavaju u skladu sa profesionalnim standardima i postavljaju pitanja od javnog značaja.

– Tabloidima je dovoljan jedan mig vlasti da hajku nastave i dovedu je do neslućenih razmera koje neretko dramatično utiču na živote tih žrtvi tabloidnih hajki i njihovih porodica. Rekla bih da su vlast i tabloidi u nekoj vrsti podržavajućeg odnosa i simbioze, navodi Filipović Stevanović.

Ona kaže da je glavni cilj propagande ”pre svega ostanak na vlasti, ali i da se skloni fokus javnosti sa tema koje su od suštinskog značaja za živote građana i da im se nametne nešto što će im odvući pažnju sa njihovih svakodnevnih problema”.

– Da li baš iza svega stoji država nisam sigurna, ali svakako da iza propagande stoje neki partikularni, lični interesi koji svakako nisu ekvivalent javnom interesu, javni interes je zvezda vodilja novinarske profesije, ukazuje Filipović Stevanović.

I predstavnik drugog reprezentativnog novinarskog udruženja, Predrag Rava, član Izvršnog i Upravnog odbora i predsednik vojvođanskog ogranka Udruženja novinara Srbije (UNS), ima svoje viđenje ovog problema.

– Rekao bih da je vlast više ambivalentna kada je strana propaganda u pitanju, pa se namesti kako joj u određenoj situaciji odgovara. Na taj način se zadovoljava i jedan deo glasačkog tela. Ono što je novo je histerija prema sveprisutnijem uticaju Kine. Tu se očitava prozapadna propaganda koja se ne bazira uvek na činjenicama i koja samo pothranjuje stare stereotipe, ukazuje Rava.

On napominje da je kod medija sa nacionalnom frekvencijom, primetno odsustvo kritičkog osvrta i okretanje glave od pitanja od javnog značaja.

Na pitanje šta je cilj ovakve propagande, Rava odgovara da je cilj svake propagande, bez obzira da li dolazi spolja ili iznutra, “dominacija određene elite nad ostatkom društva korišćenjem nenasilnih sredstava preko kulture, medija, obrazovanja, religije i ostalih društvenih kanala koji utiču na formiranje poželjnih vrednosti”.

– Cilj je da se stvori opšte uverenje, ne samo da je postojeći poredak najbolji moguć, nego čak jedini mogući, kako bi se što duže održali dominantni odnos nad deprivilegovanim klasama. Za to je svakako potrebno da postoji kontrola medija, ukazuje Rava.

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), kaže za Danas da vlada pronalazi sredstva kako bi državnim novcem podržala i finansirala medije koji sprovode propagandu.

– Umesto da radi potpuno suprotno i da ima vrlo strogu kontrolu raspodele javnih sredstava, državnog oglašavanja i svih drugih kanala kojima mogu doći do medija koji šire propagandu, dezinformacije i govor mržnje. Lako je dokazivo da je sve potpuno suprotno, jer javna sredstva dolaze do medija koji šire propagandu i govor mržnje. Javni novac mora biti utrošen transparentno za kvalitetno profesionalno novinarstvo. I to od lokala, pa do nacionalne razine. Oglašavanje državnih firmi, državnih projekata, javna sredstva, ne mogu biti dodeljivana medijima koji šire propagandu, nego samo onim koji poštuju norme kvalitetnog, profesionalnog novinarstva i služe javnosti, objašnjava Sever.

Sva propaganda dovela je do toga da gotovo dve trećine građana Srbije, njih 65 odsto, prema istraživanju Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS) iz 2022. godine, aktivno izbegava da na dnevnom nivou prati vesti.