Foto: Danas/A. L.Srbija nije zemlja bogata vodom, iako se u javnosti često stvara drugačija percepcija. Naprotiv, naša zemlja se nalazi u kategoriji onih koje imaju „vodni stres“, odnosno koriste velike procente dostupne vode, tako da bi zaštita i racionalno korištenje ovog resursa trebalo da bude naš prioritet.
Zbog toga se i ovogodišnja 27. po redu Škola za zaštitu životne sredine „Water Workshop“ koja se održava od danas do petka na Prirodno-matematičkom fakultetu, upriličuje pod nazivom „Kvalitet voda“.
Imajući u vidu značaj, a u našoj zemlji i aktuelnost adekvatnog upravljanja vodosnabdevanjem kao i otpadnim vodama, kako kažu organizatori, u okviru ovogodišnjeg Water Workshop-a održaće se niz predavanja univerzitetskih profesora i stručnjaka iz zemlje i inostranstva na teme: održivo upravljanje muljem sa postrojenja za pripremu vode za piće, tehnološki i ostali aspekti cirkularnosti u upravljanju muljem nastalim nakon tretmana otpadnih voda i bezbedna voda za sve: kvalitet vodnih resursa i održivi pristupi za uklanjanje arsena.
Jasmina Agbaba, direktorka Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a, kaže da ono sa čime se suočavamo je borba za kvalitet, ali i dostupnost vode.
– Kroz naša predavanja bavićemo se kvalitetom vode za piće, ali pre svega u pogledu prisustva arsena, jer na teritoriji Vojvodine imamo problema sa njim. Dokazano je njegovo toksično i kancerogeno delovanje. Arsena ne sme da bude više od deset mikrograma po litri, ali postoje indicije da će norme biti striktnije i da će se ta koncentracija snižavati. Pričaćemo o tome koje su to sve tehnološke opcije uklanjanja arsena. Činjenica je da sve izraženije klimatske promene utiču na kvalitet vode koja se crpi i opterećuju sistem za pripremu vode za piće – rekla je Agbaba.
Što se tiče kvaliteta vode u Novom Sadu, ona ističe da gradski vodovod ima savremenu i vrlo kompleksnu fabriku sa kojom postiže zadovoljavajući kvalitet vode za piće.
– Navodi u medijima su bili razni, ali ja bih se usmerila na institucije koje su odgovorne za praćenje kvaliteta vode, smatram da su oni merodavni, poput rezultata koje saopštava Institut za javno zdravlje Vojvodine – dodala je ona.
Sve veći broj ljudi, razvoj industrije i klimatske promene, povećavaju i potražnju za vodom. Kako kaže Agbaba, na globalnom nivou potražnja za vodom se u odnosu na 1960. godinu više nego udvostručila, tako da se danas sve češće suočavamo sa pojmom „vodnog stresa“.
– To je zapravo odnos između ukupno zahvaćene i dostupne vode, te prema nekoj aproksimaciji, sve one teritorije koje obezbeđuju manje od 1.000 metara kubnih godišnje po osobi, smatraju se da su pod vodnim stresom. Danas je na svetu sve više takvih područja. Na mapama koje koristimo sve su češća crvena područja kojim obeležavamo one države koje zahvataju više od 80 odsto raspoloživih zaliha. Što se tiče Srbije, mi koristimo oko 40 odsto zaliha koje imamo, zbog čega se nažalost može reći i da se naša zemlja nalazi pod visokim vodnim stresom, pogotovo ove godine u kojoj smo svedočili dugotrajnoj suši. Imali smo prilike da vidimo i restrikcije vode, jer je nije bilo dovoljno za sve – nastavila je ona.
Ono što nam dalje ne ide na ruku u priči očuvanja vodnih resursa je činjenica kako tretiramo otpadne vode, odnosno kako ih ne tretiramo.
U prirodu direktno ispuštamo otpadne vode koje nam ugrožavaju vodene eko-sisteme i po tome smo na začelju Evrope.
– Nalazimo se kao i ranijih godina, na početku. Trenutno kod nas imamo tek oko pedesetak postrojenja koji su izgrađeni za prečišćavanje otpadnih voda od kojih mnogi ne rade na adekvatan način, a da bi se rešila problematika otpadnih voda potrebno je da izgradimo 360 ovakvih prostojenja u Srbiji – rekla je Đurđa Kerkez vanredni profesor PMF-a.
Arsen – tihi i nevidljivi ubica
Povećan sadržaj arsena u prirodnim (površinskim i podzemnim) vodama, koje se koriste kao resurs vode za piće, ozbiljna je pretnja očuvanju zdravlja ljudi.
U studiji koju je radio jedan od osnivača Water Workshop-a, Božo Dalmacija profesor sa PMF-a, zaključeno je da 1,2 miliona stanovnika Vojvodine pije vodu sa većim ili manjim količinama arsena, ali i da je oko 90 odsto vodovoda u Vojvodini napravljeno početkom sedamdesetih godina prošlog veka, te da su cevi ostarile, promenio im se kvalitet i više nisu adekvatne.
– Arsen je kancerogena materija koja izaziva rak kože, nadbubrežne žlezde i slično. Ranije se nije znalo ni analizirati arsen, pa je sve do 2005. godine u izveštajima pisalo da nema arsena u vodi za piće. Kad smo uradili studiju, tek je tada bilo jasno da stvarno imamo problem sa arsenom. U celoj Srbiji najviše obolelih od krvnih sudova je u Vojvodini. Uvek se kaže: to je zato što Vojvođani jedu masnu hranu. Nema to veze sa tim, već ima veze sa vodom – rekao je Dalmacija.
Kako kažu organizatori Water Workshop-a, za uklanjanje arsena iz vode definisane su najbolje dostupne tehnike, ali je njihova primena strogo uslovljena kvalitetom vode koja se tretira, ne samo sa aspekta sadržaja arsena, već i sa aspekta sadržaja ostalih konstituenata vode. Zato izbor odgovarajuće tehnike nije ni lak, ni jednostavan zadatak.
– Poslednjih godina razvoj novih adsorbenata doprineo je sve češćoj primeni adsorpcione tehnike u tretmanu vode za piće, zbog njene visoke efikasnosti i ekonomičnosti. Štaviše, upotrebom savremenih materijala, kojima se postiže visok stepen uklanjanja arsena, jednostavna regeneracija i iskorišćenje nakon tretmana, doprinosi se principima cirkularne ekonomije i zelene agende – zaključuju.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
