Kada udare zemljotresi i poplave, najranjivije su države u kojima manjka infrastrukture, logistike i dobre politike, a Srbija je jedna od njih, pokazuje Svetski izveštaj o riziku koji je objavilo udruženje „Razvoj pomaže“.
Srednje jaka nijansa roze – tako je Srbija ofarbana na karti rizika koju je izdalo udruženje „Razvoj pomaže“ koje okuplja sedam velikih humanitarnih organizacija, prenosi Dojče vele.
Radi se o riziku od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od igre prirode – tako je verovatnoća zemljotresa daleko veća u Italiji, a poplava u Holandiji nego na Balkanu.
Ali, autori ovogodišnjeg izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice: kakva je infrastruktura? Da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu? Kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe? Kako se pomaže pogođenima?
Prirodni uslovi nisu naklonjeni Srbiji gde postoji relativno visok rizik od zemljotresa i poplava, kaže se u izveštaju.
Međutim, što se tiče onoga što čovek može uraditi kako bi predupredio posledice, Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima postoji „potreba“ za delovanjem. Tu je u sredini, u društvu recimo Alžira, Jermenije, El Salvadora i Gvatemale.
Saobraćajna infrastruktura Srbije – sigurni putevi, železnica, aerodromi, luke – ocenjena je sa 20 odsto, a najbolje je, među ugroženim zemljama, ocenjena Australija sa 54, a najgore Kirgistan sa 11,2 odsto.
Izgrađenost i kvalitet električne mreže je u Srbiji ocenjen sa 80,1 odsto, najgori je Čad 9,3 odsto, najbolja Holandija – 97 odsto, a logistika – efikasnost carine i graničnih prelaza, kvalitet transportne infrastrukture – sa 44,1 odsto (najgori Haiti sa 17,9 odsto, najbolja Holandija sa 79,7 odsto).
Takođe, Srbija je u tekstu izveštaja izdvojena kao zemlja koja je zbog loše pripremljenosti prebačena u kategoriju veće ugroženosti – iz klase „srednjeg“ u klasu „visokog rizika“.
U izveštaju je to objašnjeno povećanjem ranjivosti nakon aktualizacije podataka, ali i zbog smanjenih kapaciteta za borbu sa katastrofama.
Suprotno, Namibija je zbog dobrih mera prebačena iz „srednjeg“ u „nizak rizik“.
Na neslavnom prvom mestu prema ukupnom riziku je pacifička državica Vanuatu koja se prostire na 83 ostrva, ima aktivne vulkane i uvek iznova biva pogođena zemljotresima i cunamijima. Slede Tonga, Filipini, Gvatemala, Bangladeš…
Od 171 zemlje za koju su prikupljeni podaci, Srbija je na ne baš ponosnom 68. mestu. Od država regiona, gore stoji jedino Albanija (40), a od evropskih država samo još Holandija (49) zbog geografske izloženosti olujama i poplavama.
Daleko su manje rizične BiH (91), Rumunija (97), Makedonija (98), Mađarska (105), Bugarska (120), Hrvatska (125), Slovenija (134). Za Crnu Goru podaci nisu prikupljani, dok se Kosovo uopšte i ne pominje.
Prema ovom indeksu, što se prirodnih katastrofa tiče, najbezbednije je živeti u Kataru, Malti i Saudijskoj Arabiji.
Pripremljenost za prirodne nepogode je odlučujuća.
Autori to ilustruju primerom da razorni zemljotres u Italiji jeste tragedija, ali neće prerasti u humanitarnu katastrofu.
Zato Matijas Garšagen, jedan od autora izveštaja, kaže da bi međunarodna zajednica razvojnom pomoći trebalo da pomogne zemljama u razvoju poboljšanjem i izgradnjom infrastrukture – pre nego što se katastrofa desi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
