Srbija u misijama EU: stanje redovno

Upravo tako stoji stvar sa učešćem Srbije u mirovnim operacijama: temi koja zanima, pre svega, malu zajednicu istraživača i onih koji su direktno angažovani na poslovima pripreme, upućivanja i praćenja vojnika u misije. Ovo je, prema našem mišljenju, šteta, zato što učestvujući u tzv. multinacionalnim operacijama, vojne i policijske snage Srbije pružaju drugačiju sliku sposobnosti naše zemlje da odgovori na međunarodne probleme. Pritom, one i oni su prisutni i u operacijama Evropske unije (EU), čime se na najpraktičniji mogući način potvrđuje to ključno, kako se često kaže, spoljnopolitičko opredeljenje države.

Trenutno učestvujemo u tri operacije pod zastavom EU i ni u jednoj se ne radi o bezazlenom angažmanu. Tako su u pomorskoj operaciji “Atalanta”, naši vojnici, mahom pripadnici Specijalne brigade VS, od 2013. raspoređeni na brodu Svetske organizacije za hranu (FAO), gde deluju kao obezbeđenje od napada pirata i staraju se da pomoć stigne do onih kojima je potrebna. Da podsetimo: nakon koncentrisane akcije niza zemalja, koja je sledila odluke Ujedinjenih nacija iz 2008. godine, piratska pretnja je možda umanjena, ali nije i nestala; a i kako bi, kada se prilike na rogu Afrike, odnosno s druge strane moreuza u Jemenu samo dodatno komplikuju. Ona je, dakle, itekako stvarna: tako je tanker “Aris 13” otet 14. marta, a “oslobođen” (pod znacima navoda, kako za operacijom nije bilo potrebe) tri dana kasnije, nakon što su pirati napustili brod. 

Kako je reč o jednom od najprometnijih plovnih puteva na svetu, uspeh šire operacije koja se fokusira na tzv. piratsku pretnju svetskoj trgovini zapravo je u interesu svih. Druge, moćne mornarice (Sjedinjenih Država, Kine, Južne Koreje) takođe deluju u području operacije Atalanta, neretko i u saradnji sa brodovima koji plove pod zastavom EU. Podršku im ujedno pružaju i pomorske snage Puntlanda, nekada jednog od regiona Somalije a danas praktično nezavisnog entiteta u kome je bezbednosna situacija stabilna.

Takođe u Somaliji, naš sanitetski tim pomaže transformaciju tamošnjih oružanih snaga, učestvujući u operaciji EUTM. Od 2010. do danas, kroz njene programe je prošlo više od 3,600 vojnika; pri čemu je poseban naglasak dat obuci podoficira. Ideja je dakle, da se jednoj “neuspeloj državi” (eng. failed state) pomogne tako što će se vojska izgraditi “od nule”.

Misija naših vojnika je nesumnjivo humana (dovoljno je u tom smislu pogledati fotografije gladne dece) i takva je bila u kontinuitetu; Evropska unija je baš tamo gde i treba da bude (u neformalnoj “podeli posla”, Afrika se uzima kao njena zona odgovornosti); najzad, vršeći svoju dužnost vojnici se pripremaju za slične zadatke, kojih će, kako se priroda konflikta promenila, biti.

Zato što je strateško opredeljenje Srbije da postane članicom EU, prirodno je da naši vojnici budu tamo. Tako će se sutra naći i u području poput Sahela, kojim migranti moraju proći na svom putu ka Evropi. Pored medicinskih timova Vojske Srbije, koji godinama unazad stiču iskustvo i nesebično pružaju pomoć u konfliktima iscrpljenom regionu Centralne Afrike (i Velikih jezera), postoji potreba i za ekspertima iz civilstva, koji mogu pomoći u nizu zadataka post-konfliktne transformacije i rekonstrukcije. Naročito je zanimljiv kapacitet razvijen u materiji reforme sektora bezbednosti (Srbije); u jednom vrlo specifičnom, post-konfliktnom kontekstu, sa iskustvima koja i drugima mogu biti interesantna. U slučaju Srbije radi se o procesu koji je započet i uskoro će, verujemo i u tom pogledu, biti ispraćena dobra praksa susednih zemalja. Vreme je dakle da i drugi akteri obrate malo više pažnje na jedan interesantan proces koji će se nastaviti.

Autor je programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Beogradskog bezbednosnog forum