Srbija u obrnutoj stvarnosti

Ne smemo da prihvatimo ovu obrnutu stvarnost u kojoj institucije ne radi u korist građana. Danas svako ko radi svoj posao na način na koji treba on postaje branitelj ljudskih prava. Imamo situaciju u kojoj su ti ljudi ugroženi i ne znaju kome, gde i kako mogu da se obrate. Građani imaju moć, ali moraju da je budu svesni i da je iskoriste.

Ovo je zaključeno tokom drugog dana konferencije „Građani imaju moć“ koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Tokom dva panela bilo je reči o izazovima sa kojima se suočavaju branitelji ljudskih prava i uzbunjivači i načinima na koje je moguće unaprediti njihov položaj.

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja je istakla da naše zakone treba čitati iz lokalnog konteksta. Navela je da Zakon o zaštiti uzbunjivača koji imamo u Srbiji jeste dobar, ali kada ga čitate iz lokalne perspektive možete lako da vidite mesta na kojima se vlast obezbedila od sopstvenog progona.

„Po zakonu uzbunjivač je samo onaj ko dobije sudsku zaštitu zbog toga što je izneo određene podatke. Aleksandar Obradović to nikada nije postao jer zakon traži da se uzbunjivač prvo obrati svom poslodavcu. U njegovom slučaju to je bilo besmisleno jer je tvrdio da njegov poslodavac ne radi u skladu sa zakonom“, objasnila je Mandić.

Ona je dodala da se previše oslanjamo na druge, na međunarodnu zajednicu i da je to oblik odricanja od odgovornosti, u ovom slučaju građana. Navela je da joj se često javljaju ljudi iz državnih institucija, koji ćute unutar svojih institucija, ali međusobno razgovaraju. Tu, u tim kružocima leži potencijal i tu se nalaze uzbunjivači.

„Mnogi ni ne znaju da treba da zatraže sudsku zaštitu. Sud se mora testirati konkretnim zahtevima za zaštitu“, naglasila je Mandić.

Na problem nefunkcionisanja institucija se osvrnuo i novinar Vuk Cvijić. On je istakao da u Srbiji ne postoji sistem odgovornosti.

„Ljudi moraju da insistiraju na odgovornosti institucija. Ne smemo da prihvatimo ovu obrnutu stvarnost“, naglasio je Cvijić.

On je ukazao i na značaj aktivista, uzbunjivača i branitelja ljudskih prava. Kako je naveo, oni ne čine samo opšte dobro delo, već čine dobro delo za sebe i za firmu u kojoj rade i na taj način štite svoje kolege, svoju firmu i svoju zaradu.

Izazovi i pretnje aktivizmu

Tokom konferencije je bilo reči i o izazovima i pritiscima sa kojima se suočavaju aktivisti i uzbunjivači u Srbiji.

„Kada imate različite zloupotrebe u različitim oblastima svako ko je protiv toga je ugrožen. Nekada su ljudu uspevali da apsorbuju pritiske i uspevali su da se odbrane. Sada imamo situaciju gde je gotovo svako ko radi svoj posao na način na koji treba postaje ugrožen I najčešće ne zna kome gde i kako može da se obrati, a situacija u sudovima je obeshrabrujuća“, navela je advokatica i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović.

Tokom diskusije je istaknuto da se danas institucije upotrebljavaju za borbu protiv uzbunjivača i da je veoma važna podrška međunarodne zajednice. Međutim, advokat Rodoljub Šabić je istakao da ne smemo da se oslanjamo samo na međunarodnu zajednicu, jer nam ona neće rešiti problem sa kojim se suočavamo.

„Međunarodna zajednica ne može da nam reši problem sistema u kome živimo. Ona može da nam da podršku, zaštiti nekog pojedinca, ali problem moramo da rešavamo iznutra. Tu se postavlja pitanje gde su građani. Uzbunjivači su zato bitni jer oni daju impuls, bude druge građane i daju im primer odgovornog delovanja. Sistem se može promeniti samo ako ga građani promene. Građani imaju moć, samo moraju da je budu svesni i da je iskoriste“, istakao je Šabić.

Osnovan je Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača

Zbog nepostupanja institucija i svih drugih problema sa kojima se suočavaju svi oni koji rade u skladu sa zakonima, pozivaju na odgovornost institucije i funkcionere, Beogradski centar za bezbednosnu politiku je formirao Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača. Odbor će se baviti svim problemima koji se odnose na sistemsko ugrožavanje bezbednosti rada branitelja ljudskih prava, praksu uzbunjivanja, rad nezavnisnih novinara i ostalih nedržavnih aktera koji su kritični prema vlasti.

Činiće ga advokat Rodoljub Šabić, advokatica i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava dr Katarina Golubović, pravnica Sofija Mandić i novinar Vuk Cvijić. U praksi, ovo će biti stručni tim koji se sastoji od eksperata, advokata i predstavnika medija koji će brzo reagovati na upite.

Sve građane i građanke koji se osećaju ugroženo zbog svog aktivizma, prijavljivanja korupcije i ostalih malverzacija ili žele da javnost obaveste o zloupotrebama javnog dobra da se jave na mejl [email protected].