Srbija u slučaju nuklearnog akcidenta ima pripremljene mehanizme za zaštitu i spašavanje

Istaknuto je da akcident u Fukušimi, nakon zemljotresa i cunamija, nije imao značajan uticaj na stanovništvo u Srbiji, zbog udaljenosti mesta nesreće više od 9.000 kilometara, ali je uticao na promenu sistema zaštite i spasavanja u nuklearnoj ili radiološkoj vanrednoj situaciji i Srbiji i u svetu.

Kako je navedeno, u Srbiji je 2018. usvojen plan za delovanje koji pokriva nuklearne ili radiološke akcidente, a pripremljen je u skladu sa nacionalnim zakonima i relevantnim dokumentima Evropske komisije i Međunarodne agencije za atomsku energiju, čija je revizija predviđena na svake tri godine.

Predstavnici Direktorata su i deo radne grupe za izradu državnog plana zaštite i spasavanja koji obuhvata sve identifikovane rizike na teritoriji Srbije.

Dodaje se da je u toku i prilagođavanje programa JRodos, koji pruža podršku u odlučivanju u vanrednoj situaciji i koji je u okviru projekta Evropske komisije instaliran u Srbiji.

Ukazano je da se nakon unosa odgovarajućih parametara u ovaj program, dobijaju proračuni za kontaminaciju vazduha, zemlje, hrane, kao i hrane za životinje u nekom akcidentu.

U pitanju je vrlo kompleksan program za delovanje koji ima široku primenu i u periodu planiranja, pre nego što se desio akcident, ali u samom akcidentu jer može da pomogne kod donošenja odluka o merama zaštite, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da program ima i primenu i nakon akcidenta u fazi sanacije, jer može da posluži za procenu potrebe za sanacijom na nakoj kontaminiranoj teritoriji.

Podseća se i da je Direktorat za nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije učestvovao u vežbi ConvEx-3 u organizaciji Međunaornde atomske energije i Mađarske 2017. godine, u kojoj su učestvovale 82 države i 11 međunarodnih organizacija.

Cilj vežbe, tokom koje je simuliran odgovor na akcident na nuklearnoj elektrani Pakš u Mađarskoj, bio je da unapredi saradnja između države i međunarodnih organizacija tokom vanredne situacije, da omogući brzu razmenu informacija i da ispita mehanizme informisanja javnosti.

U Srbiji je vežba organizovana uz učešće predstavnika Sektora za vanredne situacije, kao i ministarstava zdravlja, odbrane, spoljnih poslova, poljoprivrede, obrazovanja i nauke, Republičkog hidrometeorološkog zavoda i drugih stručnih institucija.

Vežba je trajala neprekidno 36 sati, učesnici u drugim organima primali su i obrađivali informacije, analizirali, pripemali obaveštenja i primenjivali mere zaštite za stanovništvo i to na način na koji bi se to vršilo i u slučaju pravog akcidenta.

Vežba je pokazala da u slučaju ovakvog akcidenta, Srbija poseduje odgovarajući odgovor i ima pripremljene mehanizme za zaštitu i spašavanje, navedeno je u saopštenju.