Srbija više ni udžbenike suvereno ne štampa 1

Četvrtak, 1. oktobar: Već duže od tri decenije živim na relaciji Srbija-Amerika, i danas su obe države moj dom.

Profesor sam na Karnegi Melon univerzitetu u Pitsburgu, i obrazovanje je na neki način, osim što je moj posao, i moja velika strast.

Zato ovih dana sa veliko pažnjom pratim razna istraživanja i izjave prosvetnih radnika kako će virus korona uticati na obrazovanja, pre svega najmlađih.

Čitao sam istraživanje Unicefa, koje govori da najmanje 463 miliona dece čije su škole zatvorene zbog kovida 19 nisu imali uslove za učenje na daljinu.

Kao i da će obrazovanje koje je prethodnih meseci narušeno imati za posledicu svetsku krizu u obrazovanju. Poražavajući podaci.

Video sam i da prosvetni radnici u Srbiji tvrde da će skraćeni časovi ostaviti loš trag na buduća znanja đaka u Srbiji.

Ne vidim kakva je korist od skraćenih časova.

Ovih dana mi je opet u mislima nastavnik informatike iz sela Tulare kod Medveđe, koga sam imao sreću da nedavno upoznam.

Pitao sam ga kako je izgledala nastava u doba korone, na daljinu.

A on mi je odgovorio da nije izgledala nikako.

Oni nisu imali računare, ni telefone, ni internet.

I onda je taj nastavnik kolima išao od kuće do kuće, svake dve nedelje, i govorio deci šta da rade.

U 2020. godini tako nešto nisam mogao ni da zamislim! Moja fondacija je toj školi poklonila računare i štampač, i danas se nadam da smo toj deci i profesoru bar malo olakšali učenje u doba korone.

Petak, 2. oktobar

Danas je udarna vest u Americi da je predsednik Tramp imao pozitivan test na kovid 19. Biće još velika galama zbog ovoga u medijima.

Protivnici će ga napadati jer je neodgovoran a pristalice će ga veličati kako je hrabar.

Ako ga ova bolest ne ubije, ojačaće ga, možda dovoljno da još jednom dobije izbore iako mu ti isti mediji ne daju velike šanse.

Televizijska debata je prošla neslavno.

Ovo možda izgladi opšti utisak.

Sve mi liči na jedan veliki reality show. Da nema interneta, ne znam kako bih se informisao. Muka mi je od onoga što nam se servira na TV.

Subota, 3. oktobar

Danas sam na Tviteru video skeniran list iz radne sveske za 3. razred izdavačke kuće Novi Logos u kome je Norveška pogrešno identifikovana kao Švedska.

Greške se dešavaju svuda, ali postavlja se pitanje da li je ovo zaista bezazlen previd, ili je po sredi mnogo veća brljotina nego što deluje na prvi pogled.

Deluje mi da nikoga nije mnogo briga za kvalitet, već za osvajanje tržišta, jer su u Srbiji profitne stope astronomske.

To je moguće jer je osnovno obrazovanje obavezno, a onda je i prodaja udžbenika zagarantovana onim kompanijama čije udžbenike učitelji i nastavnici usvoje.

Reč je o udžbeniku za 3. razred koji je ove godine nov jer se promenio plan i program.

Izdavaču je očigledno bilo bitno da progura svoj udžbenik u nastavu po svaku cenu, jer udžbenik usvojen jednom ostaje u nastavi sledeće četiri godine, a to su četiri godine profita.

Nije mi jasno zašto roditelji to tolerišu.

Zaboga, imaju puno pravo da bojkotuju strane izdavače.

Nedelja, 4. oktobar

Nedelja. Miran dan.

Nađoh malo vremena da odgledam serijal Olivera Stouna Untold History of the United States. Ostajem zapanjen brojem zavera.

Kao da se istorija sastoji od sve samih zavera.

I onda ko još može da poveruje da zavera nema i danas?

Jedini je problem što ne znamo tačno u kakvim se zaverama svi mi kuvamo.

Ne mogu da smetnem Srbiju s uma.

Šta ostaje narodu koji je u poslednjih 100 godina razočaran u monarhiju, u demokratiju, u socijalizam, u kapitalizam, u meritokratiju, u pravdu?

Kao da više nema oblika vladavine ili ekonomskog uređenja u koji se Srbi nisu razočarali. Sve je obesmišljeno. Čak i izbori.

Bojkot nije bila neka genijalno smišljena strategija opozicije.

Bojkot je bio stanje svesti većine u Srbiji.

Gledajući ovaj serijal o istoriji SAD, kao da sam u stvari gledao istoriju malih naroda kojima se upravlja izvana. A šta ostane narodu koji je izgubio veru u sve ljudske vrednosti?

Revolucija?

Oseća se miris revolucije u Srbiji. Možda to niko ne želi otvoreno da kaže, ali nepogrešivi su vesnici.

Kad se traže novi ljudi, reset ili promena sistema, pa šta je to ako ne revolucija? Revolucija ne mora da bude nasilna. Ni oružana. Možda sam nepopravljivi idealista, ali revolucija je moguća jednostavnim odbijanjem da sudelujemo u sveopštoj korupciji. Juče mi jedan prijatelj, aludirajući na inicijativu moje fondacije za besplatne udžbenike, šaleći se reče – „U Srbiji samo još korupcija funkcioniše, a ti sad i to hoćeš da nam upropastiš.“

Ponedeljak, 5. oktobar

Kad smo već kod teme revolucija, evo danas je dvadeseta godišnjica neuspele revolucije 5. oktobra 2000.

Petog oktobra Srbi su tražili demokratiju, a šestog su dobili liberalni kapitalizam.

Pod izgovorom demokratije, nametnut nam je liberalni kapitalizam, a mi smo preko noći uleteli u svet u kome su počeli da vladaju lopovi, tajkuni, nepismeni bizMismeni, plagijatori… a od demokratije sad je već jasno da nema ništa.

U Skupštini praktično postoji samo jedna stranka, a zemljom suvereno vlada Aleksandar Vučić mimo svih institucija sistema.

Tako izgleda partokratija. Svaka od tri stranke na vlasti od 2000. do danas (DS, SPS, SNS) po istoj formuli pljačka, i to više ne može da se sakrije.

Prvom prilikom, onog trenutka kad kandže Berlina i Brisela malo popuste, promeniće se sve.

A do tada moraće Srbi da tolerišu da im se stranci (strani investitori, strani ambasadori, strateški partneri, razne NVO, strane izdavačke kuće) mešaju u sve od ekonomije, privrede, preko zdravstva do obrazovanja.

Eto, Srbija više ni udžbenike suvereno ne štampa.

Utorak, 6. oktobar

Obrazovanje u Srbiji ne odgovara zahtevima tržišta, jedna je od zamerki koja se nalazi u novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji je danas objavljen.

Prvo, šta ta komisija uopšte zna o srpskom tržištu?

Oni vazda samo gledaju potrebe svog tržišta, a Srbi im služe kao jeftina radna snaga.

Oni bi najradije da mi obrazujemo kadar koji njima treba, a ne pitaju šta nama treba.

Mi smo još pre par decenija imali primere da smo iz malih seoskih škola dobijali vrsne lekare, naučnike, inženjere koji su se zapošljavali u srpskim, a ne stranim firmama.

Ali, to se sada promenilo.

Doveli smo zemlju u situaciju da nemamo domaću privredu, a prosvetu do toga da samo tri procenta dece iz radničke klase i dece seljaka završava fakultet.

Sa obrazovnim sistemom u Srbiji se već godinama neprestano eksperimentiše, po nekim receptima sa Zapada.

Prvo dualno obrazovanje, pa programiranje u osnovnoj školi, digitalna mala matura, međunarodna velika matura…

Ništa od ovoga po meni nema smisla.

Neuspele eksperimente u obrazovanju tek ćemo osetiti za koju godinu, ili deceniju-dve.

Uveren sam da je Srbiji potreban besplatan obrazovni sistem čiji će jedini zadatak biti da svakom detetu obezbedi da dostigne svoj puni potencijal.

Sreda, 7. oktobar

Kupljena avio-karta, i uskoro sam ponovo u mom rodnom gradu, Beogradu.

Đak sam Matematičke gimnazije, 1991. sam napustio Jugoslaviju, otišavši na praksu u Nemačku, a zatim u Ameriku.

Ali, moja porodica i ja dolazimo nekoliko puta godišnje. Sad sam i u situaciji da mogu nešto i da pomognem.

Kad sam bio u avgustu i septembru, najveća radost su mi bile posete osnovnim školama u Batajnici, Novom Sadu, Kikindi i Valjevu, gde smo Matematička gimnazija i moja fondacija zajednički poklanjali računare.

Danas mi je najveća želja da osnovci u Srbiji imaju besplatne udžbenike.

Autor je profesor, naučnik i osnivač fondacije „Alek Kavčić“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari