Srbija za 26 godina trajno stambeno zbrinula samo šest odsto izbeglica iz Hrvatske i BiH

Pismo su joj uputili, kako su naveli, akon dva neuspela pokušaja da stupe u kontakt sa njom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Republika Srbija je još u aprilu 2012. godine, na donatorskoj konferenciji u Sarajevu, zatražila i dobila, u okviru Regionalnog stambenog programa, sredstva za stambeno zbrinjavanje izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, obavezujući se da će do 2017. godine rešiti njihovo stambeno pitanje. To se do dan-danas nije dogodilo jer je, prema preliminarnim rezultatima ankete koju je sproveo Odbor za rešavanje stambenog pitanja prognanih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, broj prognaničkih porodica u Republici Srbiji koje su još uvek bez svog krova nad glavom 8.601, a procenjuje se da je on znatno veći i da dostiže cifru od čak 12.000 domaćinstava“, navodi se u otvorenom pismu.

Kako se dodajue, s tim u vezi, od Vas, kao predsednice Vlade, zahtevamo da oformite nezavisnu komisiju koja bi ispitala rad Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, ali i rad Jedinice za upravljanje projektima (JUP) i utvrdila čija su odgovornost silni propusti do kojih je došlo tokom realizacije Regionalnog stambenog programa, sa posebnim akcentom na proveru tokova novca i trošenja sredstava dobijenih, za ovu namenu, od stranih donatora.

„Zahtevamo, takođe, da država Srbija nastavi sa ovim Programom sve dok i poslednja prognanička porodica ne dobije trajno stambeno rešenje čime bi se konačno stavila, kakva-takva, tačka na jedno od najtužnijih i najtragičnijih poglavlja u istoriji i kolektivnoj svesti našeg naroda“, ukazuje se u pismu.

Potom se podseća na reči predsednika Vučića, upućene prisutnima u beogradskom naselju Busije, prošle godine, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u Oluji: “Bogu hvala, svi koji su prognani iz Knina, iz Sarajeva, Kosova i Metohije našli su spas i perspektivu u Srbiji. Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u Oluji i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost Vaše dece je naš zavet! Srbija je majka, a ne maćeha. Srbija pamti“.

„Nažalost, realnost je neumoljiva i oštro demantuje predsednika republike jer je država Srbija, za 26 godina od završetka rata, trajno stambeno zbrinula jedva šest odsto od ukupne izbegličke populacije iz Hrvatske i BiH koja je spas od progona i istrebljenja pokušala da nađe u svojoj matici. Ne može a da se ne naglasi da je pomenuto zbrinjavanje finansirano sredstvima obezbeđenim od strane, pre svega, Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i ostalih država i vlada širom sveta, pa se stiče utisak da je državi Srbiji najmanje stalo do toga da se okonča tri decenije duga agonija kroz koju prolaze prognani iz Hrvatske i BiH“, piše u otvorenom pismu.

Navodi se da je poražavajuća, a nadasve užasavajuća, i činjenica da su mnogi naši sunarodnici, pogotovo oni starije životne dobi, biološki nestali čekajući da ih država Srbija izbavi iz kolektivnih centara, mučnog podstanarstva i potucanja po tuđim kućama i stanovima, i obezbedi im dom dostojan čoveka.

„Taj proces izumiranja je uveliko u toku i tužna je slika surove stvarnosti koja se poigrala sa životima našeg prekodrinskog naroda a ova vlast, kao i sve prethodne, direktno je odgovorna za njihovu sudbinu. Ostaće za pamćenje našoj deci i unucima, sramna nebriga države Srbije, matice srpskog naroda, za stradanje i patnju naših sunarodnika, tragičnih žrtava ratova devedesetih. I baš kao što je naš predsednik u Busijama rekao: ’’Sramota me je one Srbije koja se stidela svojih krajiških izbeglica, koja je zatvarala puteve da ih drugi ljudi u Srbiji ne bi videli““, piše u otvorenom pismu premijerki Brnabić