Srbija za ruske građane prolazna destinacija: Do početka oktobra u zemlju ušlo skoro 45.000 Rusa

U bivšu jugoslovensku republiku, od 28. februara, kada je počela agresija na Ukrajinu, pa do danas, došlo je ukupno 111.000 ruskih državljana, a samo od početka mobilizacije, u CG je ušlo oko 11.000 njih.

U Srbiji, gde postoje podaci koji se odnose na izbegle Ukrajince, takav podatak za državljane Rusije se ne zna. Danas je uputio pitanje našem MUP-u ali i Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, međutim ni od njih nismo dobili broj Rusa izbeglih pre ali i nakon proglašene mobilizacije. Prema pisanju pojedinih medija o izjavama zvaničnika iz ambasada, razlog zbog kog je konzularnim predstavništvima teško da izračunaju siguran broj doseljenih bilo Rusa bilo Ukrajinaca, je taj što većina njih dolazi stihijski, neplanski, pojedinačno i ostaje van papirologije ambasada.

Ruska agresija na Ukrajinu poterala je i Ruse iz svoje zemlje, a broj onih koji su emigrirali naglo je porastao nakon proglašenja delimične mobilizacije stanovništva. Zemlje iz regiona pokazale su se kao pogodne za one koji su se sklanjali od mobilizacije, a posebno Srbija i Crna gora, jer za ulazak u njih nije potrebna viza. Međutim, ispostavilo se da je Srbija za ruske građane više prolazna destinacija, te da mali broj njih želi da tu i ostane. Nešto veći broj ih se zadržava u Crnoj Gori, ali ni taj broj nije veliki, jer podaci pokazuju da je od 11.000 onih koji su ušli u CG, iz nje izašlo skoro pa 10.000 ljudi. To pokazuje i podatak da se, od ukupno više od 110.000 Rusa koji su od februara do danas ušli u CG, za boravak od 90 dana prijavilo 104.000.

Međutim, ni crnogorske institucije nisu objavile koliko je njih apliciralo za boravišne vize ili azil. Ipak, treba naglasiti da i uprkos tako malom broju Rusa koji su trenutno ostali u Crnoj Gori, „prijateljstvo“ Crnogoraca i Rusa traje godinama, još od kada su Ruski turisti otkrili crnogorsko primorje, a oni sa više novca pogodnu destinaciju za ulaganje u nekretnine.

Tako, po zvaničnim podacima crnogorske Uprave za nekretnine, državljani Rusije u vlasnici ili suvlasnici skoro 19.000 nekretnina i 3,9 miliona kvadrata zemljišta u Crnoj Gori.

Prema podacima koje je nedavno objavio BIRN, a dobio od MUP Srbija, do početka oktobra je u Srbiju ušlo skoro 45.000 Rusa, ali nije poznato koliko ih je napustilo našu zemlju.

Neretko, međutim, od od ruskih „gostiju“ može da se čuje da im je Srbija prolazna destinacija, te da ne žele da se zadrže ovde. Dok su drugi, koji su se ipak zadržali, to uradili mimo planova koji su bili potpuno drugačiji. Među njima su i oni koji su u Srbiju stigli mnogo pre ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, i među onima koji su u Srbiji duže od nekoliko godina, nije preterano visoko raspoloženje da razgovaraju sa medijima.

Ekipa Danasa obišla je juče malu radnju koja je nedavno otvorena na Dorćolu, nedaleko od pijace Skadarlija, ne bi li razgovarala sa radnicima ili mušterijama, jer je više nego jasno da se sagovornici ruske nacionalnosti mogu očekivati u malenoj bakalnici skromnog izloga i pod nazivom „Ruska radnja“. U prodavnici možete naći raznovrsnu rusku robu, od čokoladnih bombona do votke, te je za očekivati da se tu snabdevaju i pripadnici ruske zajednice iz tog kraja.

Međutim, u radnji nismo zatekli ni jednu mušteriju, samo radnicu, Ruskinju koja odlično govori srpski. Na pomen da smo novinari, odmah je počela da odmahuje glavom. Odgovorila je da ne može i ne želi da priča, a ubeđivanje nije pomagalo. Nije želela da odgovori ni na najopštija pitanja, da li ima Rusa u kraju koji tu kupuju, da li su u Srbiji „za stalno“ ili tek u prolazu, iako se i sama u Srbiji nalazi već sedam godina, mnogo ranije nego je u Rusiji postalo izvesno neizdrživo.

Jedino što smo mogli od nje da čujem, to je da je u Srbiju došla slučajno, neplanirano, ali je tu i ostala. Očito, među Rusima koji iz te zemlje pobegli od rata i autoritarne vladavine političke elite, postoji veliki strah da o svojoj nekadašnjoj zemlji pričaju, a posebno javno.

Kako su nedavno objasnili Rusi zaposleni u rusko-ukrajinskoj IT kompaniji sa sedištem u Beogradu, ono čega se plaše je da li će dobiti poziv za mobilizaciju, dok su im porodice još u Rusiji. Ukoliko bi izbegli da se na taj poziv odazovu, u rodnu Rusiju i svojoj porodici ne bi mogli više da se vrate, a drugo državljanstvo još uvek nemaju. Sa druge strane, nad njima stalno bdi opasnost da bi Srbija mogla da sklopi neki sporazum sa Rusijom čime bi im pretila opasnost od deportovanja.

Đurović: Uskoro poznate brojke

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za Danas da, dok se precizno zna broj Ukrajinaca u Srbiji, taj broj još nije poznat kada su u pitanju ruski državljani. Od početka sukoba u Ukrajini u Srbiju je stiglo više od 17.000 Rusa i Ukrajinaca, od kojih je 6.500 dobilo radnu dozvolu, kaže Đurović i napominje da se ne može još govoriti ni okvirno o broju ruskih državljana koji su ušli u Srbiju, ali da će taj broj uskoro biti poznat. Kako je izjavio, oko 3.500 državljana Rusije dobilo je boravak u Srbiji po osnovu spajanja sa porodicom, a 1.800 je u procesu dobijanja radne dozvole.