Srbija za zdravstvo dala manje i od Albanije

Prema ovim podacima naša zemlja izdvaja šest dolara po stanovniku (izraženo po paritetu kupovne moći), a sledi je Grčka sa 15 dolara, Letonija – 17 i Bosna i Hercegovina sa 20 dolara. Najviše para u vreme krize pak opredelile su Švajcarska (215), Estonija (225) i Litvanija (386).

Podaci koje je predstavila platforma HSRM treba da pruže grubu sliku izdvajanja za zdravstvo u vreme krize izazvane epidemijom. Kako se naglašava, informacije koje su korišćene dobijene su na osnovu podataka dostupnih o zemljama na HSRM platformi do 27. aprila, kao i na osnovu razgovora sa stručnjacima iz različitih područja Evrope te ne predstavljaju zvanične statističke podatke analiziranih država.

Na osnovu ovih informacija HSRM beleži da je među 24 posmatrane zemlje Srbija na poslednjem mestu po novcu koji je država opredelila kao dodatna sredstva za borbu protiv korone namenjena zdravstvu. Pored Srbije, iz regiona i Bosna i Hercegovina je izdvojila malo sredstava, dok Albanija sa 24 dolara i Hrvatska sa 28 stoje bolje. Podataka za Sloveniju, Crnu Goru i Makedoniju nema.

Prema dostupnim podacima, država je do sada izdvojila dodatnih 2,2 milijardi dinara za zdravstvo koji su dati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje radi ublažavanja posledica kovida 19. Istovremeno za borbu protiv korone veliki deo novca stigao je iz inostranstva.

Pa je tako EU donirala Srbiji 7,5 miliona evra krajem marta.

U istom periodu iz EU je najavljeno da će naša država moći da računa i na paket pomoći od 93 miliona evra u borbi protiv korone, od kojih je 15 dostupno za neodložne mere poput transporta i nabavke hitne medicinske opreme i materijala. Novac Srbiji donirali su još i Norveška (5 miliona evra) i Švajcarska (500.000 evra). Na kraju i Svetska banka ponudila je Srbiji pomoć od 20 miliona dolara, međutim kako je kazala premijerka Ana Brnabić, „za tim trenutno nema potrebe pošto država ima dovoljno svojih sredstava, zahvaljujući svemu što je po pitanju finansija urađeno u prethodnom periodu“.

Pored novčanih sredstava, Srbija je veliki deo donacija primila i u opremi i zaštitnim sredstvima. Pored poznatih ličnosti, građana iz sveta i zemlje, kao i kompanija, opremu Srbiji donirali su Evropska unija i Kina, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Vrednosti izražene po paritetu kupovne moći

Radi lakšeg poređenja stvarne vrednosti sredstava izdvojenih za zdravstvo u različitim zemljama, svi iznosi su prvo korigovani za inflaciju, a zatim usklađeni sa paritetom kupovne moći iz 2017. godine (PPP), kako bi se kupovna moć dolara u SAD uskladila sa njegovom kupovnom moći u svakoj zemlji ponaosob.

Srbija poslednja i po ostalim parametrima

HSRM je takođe poredio zemlje i prema tome koliko su zapravo uložile dodatnih sredstava u borbu protiv korone ako se uzme u obzir koliko je njihovo ukupno izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika. I prema tom poređenju, naša zemlja zauzima poslednje mesto. Izdvajanje naše zemlje od 6 dolara po glavi stanovnika predstavlja 0,7 odsto ukupnih sredstva izdvojenih za zdravstvo 2017. godine (784 PPP dolara po glavi stanovnika). Istovremeno, prve tri zemlje po ovom kriterijumu su Kipar (12,4 odsto), Estonija (14) i Litvanija (27,2). Primer Kipra pri tome se navodi kao zanimljiv, pošto se radi o zemlji koja inače ima manja ulaganja u zdravstvo u poređenju sa evropskim susedima.