Da li je bilo bolje doneti potpuno novi Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina ili upodobiti postojeće, jedno od ključnih pitanja koje je postavljeno na okruglom stolu, koji su povodom najavljenih izmena i dopuna pomenutog zakona upriličili Centar za istraživanje migracija i Fondacija za otvoreno društvo, u okviru projekta „Minority News“.
Predstavnica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave LJiljana Bekčić, najavila je da bi Nacrt izmena zakona o pravima nacionalnih manjina trebao da uđe u skupštinsku proceduru do kraja ove godine, preciznije do 20. decembra. Prema njenim rečima, neke od novina koje će izmenom postojećih zakona biti unete su primena afirmativnih mera prilikom zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, te uvođenje prava da manjine nastavu pohađaju na svom „govoru“, za one čiji jezik još uvek nije standardizovan.
Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, istakao je da koncept izmena zakona nije dobar i da je bilo mnogo bolje doneti potpuno novi zakon. On je ocenio da u Srbiji vlada segregatni model multikulturalnosti koji proizlazi iz pravnih propisa.
– U našoj zemlji manjine su sve dalje od većine. Na žalost, ulazak zakona u skupštinsku proceduru znači da su dogovoreni svi politički aspekti. Smatram da bi bila mnogo manja šteta kasniti sa Poglavljem 23, nego doneti zakon u kome nemamo jasnu dugoročnu politiku – istakao je Bašić.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević, upozorio je da na manjine u Srbiji više ne sme da se gleda kao na folklor, te da je neophodna njihova veća inkluzija u društvene tokove i institucije sistema.
– Srbija ima velike obaveze u pogledu poštovanja prava nacionalnih manjina, od povećanja njihovog broja u državnim institucijama, preko kulturnih prava i medijske zastupljenosti, odnosno svega što Srbija garantuje svojim zakonima, ali ne sprovodi u dovoljnoj meri – naglasio je Antonijević.
Lulić: Zbrka propisaPravni savetnik predsednika Nacionalnog saveta Mađara Emil Lulić, koji predsedava koordinacijom nacionalnih saveta, izjavio je da u okviru tog tela nije postignut zajednički stav o izmenama i dopunama pomenutog zakona. „Bilo je dosta različitih stavova: od toga da treba doneti potpuno novi zakon, do toga da treba objediniti dva zakona, ali je postignuto jedinstvo oko toga da postoji zbrka propisa koji su često u koliziji“, kazao je Lulić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.