Srbija, zemlja bujičnih vodotokova: Kako da se zaštitimo od razornih poplava?

Intenzivne padavine koje su ovog leta pogodile delove Austrije, Slovenije i Hrvatske prouzrokovale su brojne poplave i klizišta. Najrazornije poplave registrovane su u Sloveniji: katastrofalne posledice manifestovale su se gubitkom najmanje šest ljudskih života, kao i velikom materijalnom štetom čija procena iznosi više od 500 miliona eura.

Takođe, postojala je ozbiljna zabrinutost da bi se razorni poplavni talas mogao proširiti prema Srbiji, posebno uzimajući u obzir reku Savu i pritoke Dunava. Srećom, iako je vodostaj bio u umerenom porastu na našem području nije bilo ozbiljnije opasnosti od poplava u ovom periodu.

Iako su nas u ovoj sezoni zaobišle, poplave su ozbiljan problem u Srbiji – a posebno tzv. bujične poplave, koje nastaju iznenada, usled brzog formiranja bujičnog talasa koji sa sobom u koritu nosi i velike količine nanosa.

Da bismo ih bolje razumeli, neophodno je analizirati njihovu učestalost, uzroke i sezonske obrasce. Istraživanja ukazuju na to da je u periodu od 1915. do 2019. godine na teritoriji Srbije registrovano 2122 bujične poplave, u kojima je život izgubilo 193 osobe.

Međutim, važno je napomenuti da se ovi podaci odnose samo na dokumentovane bujične poplave – sasvim je verovatno da je određen broj poplava prošao nezapaženo i da nikada nije bio evidentiran.
U Srbiji postoji između 11.500 i 12.500 bujičnih vodotokova, a najugroženiji su slivovi Kolubare i tri Morave

Usled najintenzivnijih padavina u to doba godine, najčešće se bujične poplave dogadjaju u prolećnim mesecima, naročito krajem proleća (maj i prva polovina juna), što predstavlja primarni kritični period za teritoriju Srbije. Takodje, usled otapanja snežnog pokrivača, ali i usled jakih kišnih padavina naše područje je ugroženo i poplavama koje se dogadjaju krajem zimskog perioda, što predstavlja sekundarni kritični period.

Međutim, istorijski podaci ukazuju na to da su se bujične poplave događale i tokom letnjih meseci, u sušnim periodima, kada je struktura zemljišta poremećena i kada je ono veoma podložno eroziji. Jedna od takvih letnjih bujičnih poplava zabeležena je zapravo u Beogradu – 10. jula 1999. godine, u slivu Topčiderske reke.

Kada su u pitanju velike reke i rečne poplave, kao što je bio nedavni primer iz regiona, mogli smo da pratimo porast vodostaja i jasno je da je moguće preduzeti odgovarajuće mere zaštite uz pravovremeno delovanje. Međutim, priča se značajno komplikuje kada se bavimo bujičnim poplavama, jer su one po svojoj prirodi nepredvidive.

Naime, bujične poplave nastaju na malim bujičnim tokovima kao rezultat intenzivnih padavina. Ova pojava je posebno u vezi sa brdskim i brdsko-planinskim područjima, u kojima se sa vodom često kreće i velika količina nanosa. Niža područja u okviru ovih slivova, često gušće naseljena, najranjivija su na uticaj ovih naglih poplavnih talasa.

Na području Srbije istraživanja su otkrila između 11.500 i 12.500 bujičnih vodotokova. Većina zabeleženih bujičnih poplava dogodila se južno od reka Save i Dunava, mada bujični tokovi postoje i u Vojvodini (Fruška gora, Vršački breg…). Posebno su pogođeni slivovi Kolubare i Zapadne, Južne i Velike Morave.

Primer dobre prakse je projekat zaštite Grdeličke klisure i okoline od bujičnih poplava, sproveden sredinom 20. veka.

S obzirom da se bujični poplavni talas aktivira u najvišim delovima slivova, ključno je usresrediti se ne samo na zaštitu većih naselja i gradova, već i na uređivanje ovih oblasti. Upravo u tim visinskim regionima, usled intenzivnih padavina ili otapanja snega, voda sa sobom nosi veliku količinu nanosa koji nastaje kao posledica erozije zemljišta. Kretanje vode i nanosa zatim ostavljaju razorne posledice na donje, naseljenije delove sliva.

Na raspolaganju su nam različite strategije zaštite. Nije u pitanju samo izgradnja pregrada, kanala ili nasipa – u borbi protiv bujičnih poplava korisno oruđe čine i akcije kao što su pošumljavanje ili obnova poljoprivrednog zemljišta, ali i čitav niz drugih mera (detaljan pregled nalazi se na kraju članka).

Kako izgleda jedna uspešna praksa zaštite? Ne moramo tražiti primere van Srbije – dobar primer zabeležen je sredinom prošlog veka na području Grdeličke klisure i Vranjske doline, kada su bila uložena značajna finansijska sredstava sa ciljem uređivanja bujičnih slivova.

Naime, usled intenzivne eksploatacije šuma, kao i brojnih neuređenih bujičnih slivova, ovo područje bilo je pretrpelo značajne ljudske gubitke i materijalne posledice zbog poplava. Takođe, u pitanju je bilo područje važnih međunarodnih saobraćajnica – železnica i tadašnji magistralni put, a sada autoput Beograd-Skoplje-Atina – koji su često bili pogođeni prekidima saobraćaja usled bujičnih poplava, odrona i klizišta, a koji bi trajali i do 15 dana.

Kao odgovor na ove izazove, izgrađen je niz tzv. tehničkih objekata (pregrade, pragovi…) koji su uticali na smanjenje erozije, ali je paralelno sa tim sprovedeno i planirano pošumljavanje i prateći biološki i biotehnički radovi na površini od oko 120.000 hektara. Dalje, usvojena je bila zabrana kresanja lesnika, kao i zabrana ispaše stoke. Kasnija istraživanja pokazala su da je ovaj niz mera drastično uticao na smanjenje erozionih procesa, kao i na učestalost bujičnih poplava.

Međutim, iako su izvedeni radovi postigli uspeh, ne smemo zanemariti ključnu ulogu redovnog održavanja kako bi se očuvala njihova efikasnost.

Usled klimatskih promena, sve su učestalije i intenzivnije kišne epizode, koje imaju direktan uticaj na rastući trend bujičnih poplava.

Istraživanje koje je sprovela Evropska agencija za zaštitu životne sredine (European Environmental Agency), predviđa da će klimatske promene dovesti do većeg intenziteta kiše u većem delu Evrope, što bi povećalo rizik od bujičnih poplava. Ovo istraživanje posebno izdvaja ranjivost od obilnih kiša tokom zime i leta na području centralne i istočne Evrope, gde se predviđa povećanje i do 35% do kraja veka, dok se na ovom delu južne Evrope predviđa povećanje do 25 odsto.

S obzirom na veliki broj bujičnih slivova na području Srbije, kao i na već poznate scenarije za budućnost, neophodna je bolja angažovanost u prevenciji razornih efekata bujičnih poplava. Pored mera zaštite zemljišta i slivova, potrebno je uspostaviti i efikasan sistem za upozorenja. Uz adekvatnu obučenost stanovništva, postojala bi velika šansa da se smanji broj ljudskih žrtava tokom poplavnih talasa.

Ali takođe je potrebna i ta promena perspektive: problem poplava nije samo problem velikih gradova i velikih reka koje kroz njih protiču. Kada govorimo o bujičnim poplavama, ključ je pre svega u prevenciji, i to tamo gde one najčešće nastaju – u brdima i planinama koje u Srbiji kriju preko 10.000 bujičnih tokova.