Srbiji će zavideti pola Evrope

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (03)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Svaka promena kursa donosi čitav lanac poskupljenja. Astronomska inflacija koja je na pomolu može se zauzdati, smatraju ekonomisti, ali to je nemoguće u zemlji koja ne zna ni gde su joj granice, a kamo li kakvu će monetarnu politiku voditi. Troškovi života u januaru u Srbiji i Hrvatskoj povećani su za tridesetak, u Sloveniji za 10 odsto.

*

Poznata vidovnjakinja Dubravka Melko Vava, članica Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, vidi povoljan rasplet: „Srbija će brzo prebroditi teškoće i na tome kako bude živela će joj zavideti pola Evrope. Uz zalaganje predsednika Miloševića Srbija će dobiti veliki kredit pod povoljnim uslovima, već od jula će početi da sporije rastu cene i da se smanjuje inflacija“.

*

U skijaškim centrima Srbije krajem januara bilo je 23 hiljade gostiju. Oni pripadaju sloju koji nije pogođen krizom. To svakako važi i za one koji su osnovali kompanije na Kipru. U toj zemlji, prema zvaničnim podacima, ima oko deset hiljada of šor kompanija, od toga 60 odsto jugoslovenskih. Uspešno posluje i više stotina firmi koje su jugoslovenski privrednici osnovali u Moskvi i drugim zemljama istočne Evrope. Srećni vlasnici su mahom bivši direktori predstavništava državnih izvozno-uvoznih preduzeća. Nezvanično, mnogi od njih su bliski sa Službom državne bezbednosti.

Ninovu nagradu dobio je Milisav Savić za roman „Hleb i strah“. Desetak dana nakon dodele pisac je vratio nagradu zbog pamfleta koji je o njemu objavio taj nedeljnik. Savić kaže: „Mogu samo da žalim što se ‘oslobođeni’ NIN drži najgore tradicije ‘neoslobođenog’: piščeve glave ukrasi lovorovim vencem, a onda bi da ih odseče ili bar pridavi“.

Iz Udbine kod Korenice krajem januara poleteo je za Batajnicu prvi putnički avion kompanije Plitvice erlajnz. Za početak, leteće dva puta sedmično. Vazdušni most će obezbediti privredni prosperitet Like i cele Krajine. Pri kraju je i osnivanje bescarinske zone – javlja Ličanima i ostalima Boško Božanić, predsednik opštine Korenica.

Privredni procvat ne može doći dok se ne slome svojeglavi Krajišnici. Borisav Jović 2. februara beleži: „Jutros smo okončali rešavanje jednog od najneugodnijih problema: rukovodstvo Republike Srpske Krajine prihvatilo Vensov plan. Ta muka trajala je dugo. Bilo je vrlo teško i dramatično…

U situaciji kada se vojska i policija slažu s Planom, odlučili smo se da sazovemo proširenu sednicu Predsedništva SFRJ uz učešće predstavnika Vlade i Skupštine Krajine, zatim rukovodstva Srba iz Bosne i Hercegovine, vojnih komandanata sa frontova, Generalštaba, predstavnika Srbije i Crne Gore i dr. Sakupilo se preko pedeset odgovornih ljudi u sali „Beograd“. Čitav sabor srpskih zemalja. Pokušali smo da „većinom“ privolimo Babića na saglasnost. On je, doduše, doveo skoro celu vladu – izuzev Martića – i veliki broj predsednika opština, sve istomišljenike…

Rasprava je trajala dva dana i dve noći, bez prekida. Ušli smo i u treći dan. Započeli smo 31. januara u 10 časova. A završili smo 2. februara u 10 časova. Nismo ni spavali. Bili smo kao mumije. Ja sam u jednoj pauzi tokom druge noći zaspao u fotelji nekih 30-40 minuta i to je bilo sve… Vojska, a naročito komandanti sa fronta, insistirali su da se sednica ne može prekinuti ni završiti bez pozitivne odluke.

… Po isteku i drugog dana i druge noći nezapamćenog nadmudrivanja dali smo pauzu i zamolili da se krajiško rukovodstvo povuče i prokonsultuje, pa da nam saopšti svoju konačnu odluku.

Oko 10 časova došao je samo Mile Paspalj, predsednik Skupštine. Rekao mi je pre ulaska u salu da se Babić nije saglasio, ali da će on dati saglasnost na osnovu mišljenja većine predsednika opština i drugih, a da će se onda vratiti u Krajinu i to legalizovati na Skupštini Krajine. Ako se Babić i dalje bude suprotstavljao – smeniće ga.“

Nedelju dana kasnije Skupština RSK u Glini na vanrednom zasedanju, u prisustvu Branka i Jugoslava Kostića i generala Blagoja Adžića, čelne ličnosti JNA, prihvatila je mirovni plan. Vojska je, za svaki slučaj, mobilisala nekoliko poslanika koji su podržavali Babića. Mile Paspalj objavljuje da je Babić smenjen ne samo kao predsednik i premijer, već i kao vrhovni komandant. Potom Babić saziva svoje pristalice u Knin i smenjuje Paspalja. Konačno, Velika narodna skupština RSK u Borovu selu izabrala je 26. februara za novog predsednika poslušnog Gorana Hadžića. Za premijera je izabran Zdravko Zečević. Skup je obezbeđivala SDG. Komandant Arkan je, pišu novine, „fascinirao sve nestranačkim pristupom“. Vest prenosi i Srpska televizija Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koja je upravo osnovana u Belom Manastiru.

Nastavlja se