Srbiji potrebni novi termoenergetski objekti

Energetski resursi, energetska efikasnost, ekološki i eksploatacioni aspekti rada elektrana“ tema su ovogodišnje konferencije, koju je otvorio Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike i rudarstva u Vladi Srbije: -Ministarstvo želi što više da sarađuje sa strukom jer to je jedini način da idemo napred. Efikasnost postrojenja ?a proi?vodnju električne energije, zastita životne sredine i zakonski okvir su teme od velikog značaja za razvoj energetike Srbije. Novi Zakon o enegetici je završen i usklađen sa evropskim direktivama i evropskom regulativom, istakao je Banjac.

U plenarnom delu Konferencije predstavnici EPS-a i termoenergetskog sektora govorili su o ostvarenim re?ultatima na planu modernizacije kapaciteta za proizvodnju električne energije sa osvrtom na uticaj ovogodišnje elementarne nepogode na proizvodna postrojenja. Aca Marković, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, kazao je da u Srbiji postoje tehnički i ekonomski resursi i pravni okvir da se grade novi energeski objekti. Po njegovim rečima treba doneti odluku da se ide u tom pravcu, jer je odluka ta koja pokreće ljude i sredstva. Najrealnije, kako je ocenio dr Marković, je da uskoro otpočne izgradnja nove elektrane u Kostolcu, snage 350 megavata i RHB Bistrica.

Dragan Jovanović, direktor PD „TE – KO Kostolac“ govorio je o Strateškim programima razvoja površinske eksploatacije u kostolačkom basenu uglja, kao i termoenergetskih kapaciteta na bazi uglja iz kostolačkog ugljenog basena. -Prvi i osnovni prioritet Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine je Prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata, kao i rudarske mehanizacije i opreme za površinsku eksploataciju uglja, rekao je Jovanović. Izgradnja novih termoenergetskih postrojenja na bazi korišćenja lignita je takođe prioritet i u okviru toga je definisana modernizacija opreme i povećanje proizvodnje na Površinskom kopu „Drmno“. Uvođenje svih mera za zaštitu životne sredine saglasno domaćoj regulativi i evropskoj praksi takođe su definisani.

Ugalj iz kostolačkog basena, po rečima Jovanovića, koristi se uglavnom za snabdevanje instalisanih termoenergetskih objekata, a manjim delom za široku potrošnju. Za kontinuirani rad Termoelektrana „Kostolac A“ i „Kostolac B“, ukupne snage oko 1000 MW, tako da je uključujući i proizvodnju uglja za široku i industrijsku proizvodnju iz PK „Drmno“ potrebno iskopati 9 miliona tona uglja godišnje.

Govoreći o kostolačkim termoenergetskim kapacitetima, on je istakao činjenicu da je znatno podignut pogonski nivo jer su urađeni i rade se revitalizaciono – remontni radovi, te u skladu sa tim treba planirati i odgovarajuću, stabilnu proizvodnju uglja sa kopa za njihovo snabdevanje. – Modernizacijom dolazimo do granice koja su prevazišla realna očekivanja. U mnogim delovima tehničke efikasnosti došli smo do maksimuma i dalje se ne može više postići od ovoga što smo uradili. Linija potrošnje dodiruje vrhove proizvodnje i zato je neophodno graditi nova postrojenja u cilju energetske sigurnosti i nezavisnosti.

Zlatko Zakošek, predstavio je rad pod nazivom „Druga faza paket projekta Kostolac B“ koji se izvodi u Kostolcu, u kome se osvrnuo na tehničke akspekte revitalizacije i očekivane rezultate u pogledu tehničke efikasnosti i očuvanja životne sredine.