Razlika između Srbina i Srbijanca: Na koga se pod kojim pojmom misli i kako je nastala ova podela?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tendenciozan tekst , okrenut protiv Vojvodine i Vojvodjana

2. Konačno jedan relevantan i stručan sagovornik

3. Sjajan tekst, svaka čast!

4. Oduvek se „Srbijanci“ koristilo u Vojvodini. Nema veze sa autonomašima. Izraz su koristili svi.

5. Zovi me lonče samo nemoj da me razbiješ

6. Ovo objašnjenje je tendenciozno i izvedeno iz nekih kasnijih upotreba. Srbin je nacionalna pripadnost, u smislu pripadanja srpskom narodu. Srbijanac je politička odrednica, skovana specijalno za politički kontekst u kom su Srbi živeli u Austrougarskoj. U tom smislu Kralj Milan nije bio kralj svih Srba, več Srbijanaca, odnosno onih Srba koji su živeli u datoj političkoj tvorevini koju je priznavala Austrougarska, dok je ostatak etničkih Srba živeo van granica tadašnje Kraljevine Srbije, sa jednim jedinim ciljem, da Kraljevina Srbija ne pretenduje da objedini sve Srbe u istoj državi. Kasnije je ta podela dodatno politizovana, zloupotrebljena i imbecionalizovana

7. Koji Vojvodjani? Sremci, Banacani i Bacvani!

8. Odavno je vreme je da se stvar standardizuje i destigmatizuje:
   Srbin je etnička odrednica bez obzira na državljanstvo, a Sbijanac je „stanovnik Srbije“, bez obzira koje etničke pripadnosti.

9. Objasnite mi kako Bošnjak koji živi u Srbiji ima srpsko državljanstvo, valjda ima srbijansko državljanstvo jer nije Srbin ali je državljanin Srbije.

10. Najbolje Srbistanac.

11. koristi se kao pogrdan izraz, sa namerom da se srbi iz Srbije na svaki nacin prikazu inferiornijima, dozivela licno od svoje rodbine u Podgorici pre mnogo godina, tako nas je nazvao moj brat (koji je inace prva generacija rodjena van Srbije od oba srpska roditelja)

12. Da li su vojvođanski Srbi dali ime fabrici sokova u Valjevu ime „Srbijanka“? Ili su u Zagrebu smislili pesumu „… jelek i opanci, po tome se znaju Srbijanci“? A i o politici Beograda prema „prečanskim Srbima“ (što, naravno, nikako nije uvredljiv izraz???) bi se dalo štošta toga reći, od nastanka Srbije kao države, pa sve do danas.

13. Srbijanci u smislu stanovnici centralne- uze R. Srbije ali i ogromne razlike u mentalitetu u odnosu na Vojvodjane.

14. Za mene rođenog u Srbiji, izraz je uvredljiv. Nemojte nas više vređati. Hrvati neka pišu kako žele.I mi njih ne zovemo kako oni žele.

15. Srbijanci su dole od Dunava i tačka.Srbi su pripadnici srpskog naroda na prostoru Vojvodine tz .prečanski Srbi.Ljudi i jedni i drugi,ali ……

16. Ja sam poreklom iz Šumadije i nekako sam stvar posmatrao drugačije. Srbijanac je za mene značilo da si srbin iz Srbije i baš naglašavalo da srbi ne žive samo u Srbiji nego i na nekim drugim teritorijama, pa su srbi i bosanci, kosovci, ličani itd. Da se srpska nacija ne ograničava na teritoriju Srbije, koja je podjednako država i svih ostalih građana koji pripadaju drugim nacijama.

17. Ceo tekst je veštačka politička obmana. Ta manipulacija jasna je sposobnošču čula za bezvremenost. Tako može čista dečija radoznalost postaviti zbunjujuče pitanje ili izjavu. Na primer kao pitanje za Amerikance; ‘Iz kojeg američkog plemena su vaši preci ili rod? Apači, Komanči, Mohikanci …’
    Ili kao tvrdnja o ličnom stavu; ‘Moji uzori od amera su Vinnetou, Bruce Lee, Nikola Tesla …’
    Vrag nosi srpsko i srbijansko, čuvajmo sve što je SrBsko

18. Profsorka Radojević naprosto nije u pravu!
    Činjenice, davne i današnje, govore suprotno od njene tvrdnje da su imenica „Srbijanac” i pridev „srbijanski” – oboje izvedeni od imena države – nastali iz razloga “pre svega političke prirode, sa ciljem stvaranja slike da Srbi nisu jedinstveni, te da Srbi iz Srbije diskriminišu ostale, pa i Srbe koji žive izvan matične zemlje, tj. nekadašnje Kraljevine Srbije” i da “upotreba izraza Srbijanac zaista ima jednu negativnu konotaciju s obzirom na političku pozadinu toga”.
    Reči/termini/pojmovi „Srbijanac” i „srbijanski” u vreme nastanka nemaju negativnu konotaciju i pežorativno značenje, nisu ni uvredljivi, štaviše! Sima Milutinović Sarajlija nazvao je 1826. svoj čuveni spev/odu Prvom srpskom ustanku „Serbijanka”. U „Đačkom rastanku” Branko Radičević 1848. kliče: „Srbijanče, ognju živi,/Ko se tebe još ne divi!”. (Na istom mestu Branko peva i „’Rvaćane, ne od lane,/Oduvek si ti bez mane”, ali „Hrvaćanin” nije opstao.) U Vukovom „Srpskom rječniku” 1852. nalazimo i „Srbijanac” i „srbijanski” – zapisao ih je na tlu današnje Vojvodine.
    U 19. veku i hrvatski filolog Vatroslav Rožić definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije, Egon Fekete nalazi da je kod tadašnjih Prečana i Krajišnika upotreba prideva „srbijanski” povezana sa teritorijalnim određenjem, tj. sa Srbijom, književnik Sreten Stojković svoje delo o Prvom srpskom ustanku krštava sa „Nova Srbijanka”…
    U naše vreme često slušamo devojku koja u “narodnjaku” ponosno ističe: „Zar ne vidiš, brale,/Da sam Srbijanka?” Kumovi Srbijanke Turlajić, univerzitetske profesorke, i još mnogih anonimki sa tim imenom nisu naruživali svoju kumčad. Ni ‘kumovi’ valjevske fabrike „Srbijanka” sigurno nisu hteli da naškode njenim proizvodima na tržištu.
    Svako od nas u iskustvu ima bar jedan slučaj “razlike” između Srbina i Srbijanca, kao što, recimo, profesor Bojan Cvitan svedoči da su, kad je kao mlad otišao da radi u jedno bosansko selo, loklani Srbi govorili: „Došao nam jedan Srbijanac”. O literature da i ne govotim/o!
    Dakle, osim imenice „Srbin” i od nje izvedenog prideva „srpski”, postoji i „Srbijanac” i „srbijanski”, ne da nekome štete i nekoga vređaju, nego da bi se izbegla dvosmislenost i u izrazu jasno pokazalo šta se na šta odnosi.
    A razlike – i antropološke, i etnografske, i istorijske, i kulturološke… – između Srba i Srbijanaca jesu poveće, no to je za drugu priču!
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (23:45)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (08:27)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (17:46)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (08:06)
    Uočen duplirani komentar; čini se da ste to već rekli!« Nazad (08:09)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (11:38)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (13:00)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (14:37)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (19:09)
    Uočen duplirani komentar; čini se da ste to već rekli!« Nazad (19:12)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (00:52)
    Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen po odobrenju od strane administratora. (14:11)

19. Srbi su I jedni I drugi samo se razlikuju po jogurtu .Jedni znaju da se sa njim gadjaju a drugi ga se plase.

20. Razumem Hrvate i njihove paranoidne ideje o kontroli srba. Rade to oni odavno na tri poznata nacina, na nasu zalost a njihovu sramotu. Ali ove domace nebulozne likove ne razumem. Zar je toliko tesko biti srbin, srbin sumadinac, moravac , banacanin, sremac, slavonac, era, vojvodjanin, crnogorac, znaci jednostavno srbin….? Cemu mlacenje prazne slame o razlikama, mentalitetu? Neobrazovanje, komunizam, podanistvo, …Stiditi se sopstvenog imena je dno dna jedne nacije. Odlucite se braco i sesre. Ili ste Srbi Srpkinje ili ste neka druga nacija. I nema ljutis

21. U Vizantiji Sloveni su se nazivali Sorabima,a Romani Romejima,međutim nisu svi Sloveni živeli u Vizantiji i Dušanovom carstvu,razne istorijske turbulencije,velike sile i crkve su još više iskomplikovale.Tako da ustanici prave Crnu Goru i Srbiju,ali tu državu prave bez muslimana,katolika,i pravoslavaca koji su u drugim carstvima,tako da u tim novim kneževinama i kraljevinama nastaju crnogorci i srbi,ali i svi ostali su srbi,tako
    da baš oni nazivaju kolokvijalno stanivnike Srbije,srbijancima,

22. Pročitajte malo više tekstova na ovu temu recimo , Ivan Klajn i Vesna Pešić imaju sasvim opravdano i prihvatljivo mišljenje

23. Izrazito netačno objašnjenje ove razlike. U osnovi srpski je sve ono što pripada srpskom narodu, srbijanski je sve ono što pripada državi Srbiji. Tako je ustav srbijanski, jezik srpski, pasoš i državljanstvo srbijanski, pravoslavna crkva srpska, predsednik srbijanski, pa tako redom.
    Na ovaj način se jasno kraći razlika između etniciteta i nacionalnosti, gde građani Srbije mogu etnički biti Hrvati ali da im pravni odnos sa državom Srbijom nalaze da su zbog toga Srbijanci.
    U pitanju je naravno samo semantika, takođe kod drugih načina i jezika ne postoji ova podela pa se teško može izvući neko generalno pravilo, utoliko više što i sami izrazi nacija i nacionalnosti imaju sasvim drugačije značenje na srpskohrvatskom govornom području i u zapadnoj kulturi.
    Sve ovo zajedno samo doprinosi besmislenosti kolektivnog identiteta i mitomanijom vezanim za njega, pogotovo ovde na Balkanu i svakako u poslednje vreme patološki među Srbima.

24. Srbija je puna srpskih izbjeglica iz tih „kulturnih“ sredina Hrvatske, Bosne i Slovenije. Pobegli od losih ljudi.