Srbljanović: Globalni trend je da lažne vesti odlučuju o izborima

Kako je navedeno, čak 46 odsto ispitanika misli da su lažne vesti koje se plasiraju onlajn, dok samo osam odsto njih veruje da su sadržaji koje su pročitali ili videli na internetu tačni.

Na manje od pola ispitanika (47 odsto) utiču sadržaji i vesti koje se dele onlajn. Takođe, ispitanici manje veruju institucijama i stručnjacima nego ranije.

Na predstavljaju istraživanja rečeno je da se dešava polarizacija i da pojedinci u društvenim medijima vide način za pripadnost određenoj društvenoj grupi, koja onda određuje njihov identitet.

„Wave X: Remix Kultura je prepoznao da u kreiranju identiteta danas postoji čitav miks različitih uticaja, od našeg neposrednog okruženja, globalne kulture, do različitih informacija, koje su putem društvenih medija i novih platformi postale lako dostupne. Sa pojavom društvenih medija korisnicima je u ruke dat snažan alat da sami urade šta god smisle, da menjaju, redefinišu ili osmisle svoj identitet, da pronađu sledbenike koji će deliti njihova uverenja i slično. Korisnici društvenih medija postali su njihovi kreatori“, rekla je direktorka za medijske operacije I&F Grupe u okviru koje posluje agencija UM Beograd Katarina Kostić.

Po rečima dramske autorke i profesorke na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) Biljane Srbljanović „Srbija prednjači u manjku poverenja onlajn zbog toga što ne postoji neka vrsta etablirane etike u profesionalnoj upotrebi društvenih mreža“.

„Globalni trend je da su fake news (lažne vesti) zapravo postale takav fenomen da čak odlučuju o izborima u najvećim zemljama sveta. Čitave farme kreatora lažnih vesti, narativa i sadržaja intenzivno pokušavaju da se uključe u izborne procese a negde i uspevaju u tome, kao što je slučaj bio u Americi“, dodala je Biljana Srbljanović.

Istraživanje je pokazalo da je broj onih koji su zabrinuti da će možda propustiti nešto ako nisu posetili neki od društvenih medija sada manji od polovine (46 naspram 50 odsto koliko je pokazalo prethodno Wave istraživanje).

Na pitanje koji je to društveni medij na kome pronalaze ono što ih zanima, na kojem pronalaze sebe, odnosno sa kojim se identifikuju, globalno, ispitanici su naveli Netflix, YouTube i Spotify. Platforme kao što su Facebook, Twitter, Instagram ili Snapchat za globalne ispitanike nisu ni među prvih pet. U Srbiji, sa druge strane, najviše se identifikujemo sa YouTube-om, Viber-om, Linkedin-om.

Pokrivajući uzorak od preko 56 hiljada ispitanika, aktivnih korisnika interneta (koriste ga svakog ili svakog drugog dana), uzrasta od 16 do 54 godine iz 81 zemlje, istraživanje Wave X: Remix Kultura predstavlja reprezentativnu sliku potreba, pogleda i ponašanja preko milijardu korisnika društvenih medija u svetu, navodi se u saopštenju agencije UM.

Pored Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, ove godine istraživanje je prvi put sprovedeno i u drugim zemljama regiona, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji.