Srbljanović o muralu: Prekrečiti lice zla je najmanje što moramo učiniti

Kako je Srbljanović navela, Mladić se njenom bivšem suprugu, kao neutralnom svedoku istorije, pokazao kao „ljudsko dno, kao najcrnji mrak, kao lažov, secikesa i prevarant, kao osoba koja ne zavređuje da se naziva čovekom“.

Samo godinu i dve kasnije, kako ona ističe, svojim zločinima u Potočarima, zauvek je potvrdio te reči.

„Takvog čoveka danas, našaranog na zidu solitera, a u 21. veku, i u centru grada, naša policija čuva. Takvog zlikovca danas masa i dalje veliča. Takvo zlo u jedva ljudskom obliku, i danas, neprestano, ponovo nanosi bol i patnju. Takav neljud nam se, zaštićen, smeje sa fasade u centru našeg grada“, napisala je Srbljanović.

Kako objašnjava, Mladić je na izricanje presude za svoja zlodela došao obrijan i čist, a to je, prema rečima Srbljanović, bilo upečatljivo „jer je godinama u sud dolazio neopran, smrdljiv i zapušten“.

„Ipak je, tog dana, osudjen za najveće zločine. I sproveden da, do smrti, piša u zatvorsku kiblu, u nekoj ćeliji negde, ponižen i prezren. Mural sa njegovim likom je sramota na licu Srbije. Svaki dan opstajanja te nakazne žvrljotine, svaki dan u kom se taj ožiljak na obrazu Srbije šepuri i smeje u lice žrtvama, dan je koji nije smeo osvanuti. Prekrečiti nakazu važnije je od svega drugog. Politi zlikovca govnima i ostaviti da se kisele, to bi bio jedini pravedni gest. Sve drugo je nedopustiva, nepodnošljiva sramota, na koju, ako pristanemo, pristali smo na sve“, naglasila je Srbljanović.

Prekrečiti lice zla, kako Srbljanović zaključuje, najmanje je što moramo učiniti, „zamazati to lice klanjajući se senima nevinih žrtava genocida kojim nas je Ratko Mladić zauvek osramotio“.