Srčana slabost najčešći pojedinačni uzrok hospitalizacije kod starijih od 65

Istovremeno, srčana slabost predstavlja i najčešći pojedinačni uzrok hospitalizacija kod bolesnika starijih od 65 godina, a poseban problem predstavlja činjenica da ovu bolest nije lako otkriti na vreme.

– Ranije su podaci pokazali da približno jedna polovina bolesnika sa srčanom slabošću umire u prvih pet godina nakon postavljanja dijagnoze, čime se ova bolest po smrtnosti izjednačava sa malignim oboljenjima. U poslednjih nekoliko godina došlo je do razvoja novih lekova i uređaja koji mogu dodatno poboljšati kvalitet života i produžiti njegovo trajanje, ali smrtnost od srčane slabosti i dalje ostaje veoma visoka – kaže za Danas doktor Otašević, koji je i upravnik Klinike za kardiologiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. On ističe i da je rano postavljanje dijagnoze izuzetno važno za uspešno lečenje.

Međutim, upravo je pravovremeno otkrivanje bolesti poseban izazov za lekare, jer po Otaševićevim rečima, simptomi koji prate srčanu slabost mogu ukazivati na niz drugih stanja.

– Dijagnozu srčane slabost nije lako postaviti, jer su simptomi nespecifični. Bolesnici se uglavnom žale na umor, brzo zamaranje, lošu toleranciju napora i nepravilan srčani rad. Svi ovi simptomi se mogu sresti i kod bolesti pluća, krvi, venske cirkulacije ili žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tako da do postavljanja tačne dijagnoze može proteći i više godina – navodi Otašević, dodajući da je stoga veoma važno da se svi koji osete gore pomenute simptome jave svom izabranom lekaru na vreme, pogotovu ako tegobe traju duže od nekoliko meseci.

Neke od pomenutih simptoma i to u dužem periodu pre četiri godine osetio je 56-godišnji Miroslav Pakić, koji je jedan od pacijenta sa dijagnozom srčane slabosti. On objašnjava za Danas da nikada pre toga nije imao nikakvih zdravstvenih tegoba, da je vodio računa o ishrani, nije imao poroke, poluprofesionalno se bavio sportom, zbog čega u početku nije pridavao veći značaj aritmijama koje su se povremeno javljale.

– U zimu 2016, nakon preležanog gripa, počeo sam povremeno da osećam ubrzano lupanje srca, u pojedinim momentima puls mi je prelazio 100, imao sam i blago povišen pritisak, međutim nisam tome pridavao poseban značaj. Malo sam redukovao ishranu i javio se u dom zdravlja, gde čak nisam imao ni karton. Do tog momenta ni injekciju nikad nisam primio. Prepisana mi je terapija za pritisak, i na tome se sve završilo da bi naredne zime moje stanje postalo još gore. Stvari koje sam sa lakoćom ranije radio više nisam mogao da uradim bez zamaranja – priča Pakić.

Doktor Otašević na drugoj strani navodi da ovakva vrsta neobičnog zamaranja signalizira upravo srčanu slabost.

– Pod srčanom slabošću podrazumevamo nemogućnost srca da ispumpa dovoljnu količinu krvi koja bi zadovoljila potrebe organizma. To praktično znači da u mirovanju, kada organizam zahteva manju količinu krvi, nemamo nikakvih tegoba, ali kada duže hodamo ili se penjemo uz stepenice, možemo osetiti zamor koji ranije nismo imali – kaže Otašević.

Zbog ovih simptoma, Miroslavu Pakiću posle višednevnog boravka u bolnici tokom 2017. promenjena je terapija i on je počeo da se oseća bolje. Ali je i dalje kako kaže imao utisak da više nije onaj stari, pogotovu tokom zime naredne godine, kada se ponovo obratio doktorima, ovoga puta na Dedinju. Tada mu je kao učesniku kliničkog ispitivanja ugrađen uređaj koji pomaže normalan rad srca, a dobio je i terapiju lekovima.

Doktor Otašević objašnjava da uređaj koji je Miroslavu ugrađen nije standardna terapija, jer ispitivanja nisu gotova, te da trenutno lečenje pacijenta sa srčanom slabošću podrazumeva pre svega primenu odgovarajućih lekova dok je kod nekih bolesnika potrebno primeniti i određene vrste uređaja sličnih pejsmejkerima.

– Ovi bolesnici zahtevaju i redovnu kontrolu, posebno pri promeni lekova ili povećanju njihove doze – naglašava Otašević. Upitan koliko je epidemija ugrozila dostupnost zdravstvene nege bolesnika, sagovornik Danasa kaže da trenutna situacija u najvećoj meri onemogućava redovne kontrole svih, pa i ovih bolesnika.

– Plašim da ćemo kao posledicu pandemije kovida 19 imati i povećanje smrtnosti bolesnika sa srčanom slabošću – ističe Otašević.

Na drugoj strani Miroslav Pakić kaže da se trenutno fizički dobro oseća, ali da mu je trebalo dosta vremena da se pomiri sa saznanjem da više neće moći da živi kao ranije. Kako i većinu drugih građana sa hroničnim oboljenjima, epidemija ga je naterala da još više promeni svakodnevni život, unoseći dodatan strah.

– Ne znam da li je zbog tog uređaja, novih lekova, ili zato što sam potpuno promenio način života, ali sada se lepo osećam. Trebalo mi je dosta vremena da se oporavim od saznanja da više neću biti čovek kakav sam bio. Ranije sam vodi privatni posao, koji je bio dosta intenzivan, sve je to moralo da se promeni. Lekari na Dedinju su bili su neverovatno profesionalni i posvećeni, porodica mi je bila podrška, a ja se trudim da radim šta je do mene i da od ostatka života izvučem maksimum. Od kada je došla korona, bio sam još više oprezan, a onda sam u novembru tokom dve nedelje osetio neverovatan umor. Mislio sam „samo da nije korona“. Pošto su simptomi bili blagi, samo sam se izolovao, a kasnije sam uradio serološki test. Ispostavilo se da imam antitela. Ipak, i dalje se čuvam – zaključuje Miroslav.

Inovativna terapija

Trenutno postoji i inovativna terapija za osobe sa srčanom slabošću ali ona se ne može dobiti na recept o trošku fonda a mesečni izdatak za ove lekove za veliki broj građana je suviše visok.

Doktor Petar Otašević objašnjava da su ovi lekovi, koji se nalaze pod patentnom zaštitom proizvođača, pokazali da smanjuju broj hospitalizacija i smrtnih ishoda za približno 20 odsto.

„Svaka nova terapija jeste skupa jer prolazi kroz dugogodišnji program pretkliničkih i kliničkih istraživanja. Smatra se da razvoj samo jednog novog leka košta približno milijardu američkih dolara. Međutim, ušteda se postiže kroz manje opterećenje zdravstvenog sistema zbog manjeg broja hospitalizacija i ređih kontrola. Primarna dobit naravno jeste produženje života i poboljšanje njegovog kvaliteta kod bolesnika sa srčanom slabošću“, navodi Otašević.