Srđan Veljović : Lep život kao eksces

Sve pojmovi i toposi vezani za jedno bolje, prošlo, razoreno vreme o kome vandali malo šta znaju. Nisu ih naučili. Ništa bolje ne nauči dečurlija ta, nego što je i pre znala – Srbija, Srbija, Srbija! – da parafraziramo stihove čuvenog čika Jove Zmaja u čijoj se ulici nalazi pomenuti pasaž. Ali, ta dečurlija verovatno nije rasla ni na Zmajevim stihovima.

Suprotno tome, tih, nenametljiv, iako fotograf koji prati događaje, nikad nikoga gurnuo, pomerio, „aranžirao“ zbog svoje fotografije – Srđan Veljović. Kao takav, bez ljutnje, sa razumevanjem čak gleda na vandalski čin. „Poruka iza ovakvog čina je da i dalje postoji jedan mlad i besan svet. Zbog toga mi je žao, jer njima je verovatno teško u životu. Tako da ako im je uništavanje učinilo estetski ugođaj, onda je i to neka korist od izložbe“, izjavio je.

Fotograf i kulturni radnik, Veljović se bavi problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana, istražujući mesta prestupa granica koje ga definišu. Rođen 1968. godine, završio je Elektrotehnički fakultet, a član je Udruženja likovnih umetnika Srbije. Saradnik je Arhitektonskog fakulteta od 1998. godine, Studentskog kulturnog centra od 2000, Narodne biblioteke Srbije od 2002, Centra za kulturnu dekontaminaciju od 2002, Muzeja istorije Jugoslavije. Član umetničke grupe Ledart od 1998. do 2000. Objavljivao fotografije u domaćim i inostranim štampanim medijima (Feral Tribune – Split, Playboy – Zagreb, Mondo, Sunday Telegraf – London, Enterijer – Beograd). Imao je više samostalnih izložbi, učestvovao na brojnim grupnim izložbama i festivalima. Nazivi nekih od njegovih projekata rečito govore o njegovim interesovanjima: „Arhitektura i fašizam“, „Lep život kao eksces“, „Granice roda“, „Ekonomija moći heteroseksualne veze“, „Nož žica“, „Umeće tranzicije“… Predano prati neke od ključnih događaja, pojava, likova i heroja urbane kulture – Nenada DŽonija Rackovića, grupu Jarboli, tehno o kome je rekao: „Tehno je velika ljubav. Pročišćen od naslaga sve kulture, repetitivan, dugotrajan. Otvara prostor za vrhunski užitak. Naznaka melodije, ovlašna referenca je nalik pojedenom paru badema nakon višesatnog planinarenja.“ I planinarenje je njegova strast, može se videti po fotografijama njega i njegove porodice u ciklusu radova „Lep život kao eksces“. Fotografije su mu, prema sopstvenim rečima, jednostavne i analogne, naknadno digitalizovane. „One jesu estetizovane, ali su prirodne i nipošto nameštene. Samo pažljivo promatrano i izabirano. U stvari su dokumentarne, ali nisu tako percipirane. Zato što je lep život eksces.“ I umetnost, dodaje, i „nešto malo mogućnosti izbora, slobode“.

Živi i radi u Beogradu. Svuda se vozi biciklom. Često sa suprugom i njihovo dvoje dece.