Srebrenica nije pala zbog homoseksualizma

U saopštenju ministarstva odbrane Holandije navodi se da su tvrdnje bivšeg komandanta NATO-a Džona Šiena „apsolutne besmislice“ te da gej vojnici u holandskim redovima stalno sarađuju sa američkom vojskom u misiji NATO u Avganistanu. „Zapanjujuće je da čovek njegovog ranga iznosi krajnje besmislice“, kaže Rodžer van de Vetering, portparol Ministarstva. „Nikada nisam čuo da neki holandski političar ili vojni lider podvlači paralelu između pada enklave i činjenice da je u redovima holandske vojske bilo homoseksualaca“.

Rene Džons Bos, holandski ambasador u SAD odbacio je Šienove navode uz obrazloženje da ne postoje dokazi za njegove navode u opširnim svedočanstvima o Srebrenici.

Naime, bivši komandant NATO-a izjavio je, tokom saslušanja u Senatu Kongresa SAD, gde se izjasnio protiv predloga predsednika Baraka Obame, da osobe koje se javno izjašnjavaju kao homoseksualci mogu da služe u američkoj vojsci, da postoji veza između homoseksualizma u redovima holandskih snaga i masakra u Srebrenici.

General Šien je naglasio da su se na kraju hladnog rata, vojske evropskih zemalja promenile te da su tadašnji vojni lideri zaključili da „ne postoji još dugo potreba za aktivnim borbenim kapacitetima“. Proces „socijalizacije“, kako je rekao, uključivao je „otvoreni homoseksualizam“, što je dovelo do „fokusiranja na mirovne operacije, jer se nije verovalo da će Nemci ponovo napasti ili da će se Sovjeti vratiti“. „To je dovelo do toga da bolesno opremljeni idemo u rat. Slučaj na koji mislim jeste kada su Holanđani tražili da brane Srebrenicu od Srba. Bataljon je bio pod lošim rukovodstvom, te su Srbi ušli u grad, vezali lisicama vojnike za telefonske stubove i masakrirali muslimane“.

Karl Levin, predsednik oružanog komiteta američkog Senata, insistirao je da Šien objasni svoje komentare o Srebrenici. „Da li su vam holandski lideri rekli da se to dogodilo jer je tu bilo vojnika homoseksualaca?“, upitao je Levin. „Da“, odgovorio je Šien i dodao: „Rekli su da je to bio deo problema“. Šien, koji je penzionisan 1997. dodao je da mu je to rekao bivši načelnik Generalštaba holandske armije.

Levin je žustro odbacio Šienove navode i rekao da povezivanje masakra u Srebrenici sa homoseksualcima u holandskoj vojsci „potpuno promašuje metu“. Neuspeh holandskog bataljona u okviru UN da spreče napad bosanskih Srba „nema nikakve veze sa seksualnom orijentacijom“„, izjavio je Levin.

Događaji iz Srebrenice osetljivo su pitanje u Holandiji, gde je šestogodišnja istraga o tom masakru, u kojem je stradalo 7.000 muslimana, dovela do pada vlade 2002.

Saslušanje u Kongresu uključuje svedočenja obe strane u debati povodom zakona poznatog pod nazivom „Ne pitaj, ne govori“, koji zahteva da gej populacija u vojnoj službi drži u tajnosti svoju seksualnu orijentaciju ili će se suočiti sa proterivanjem iz vojske.