Srebrna zvezda

Prvu najavu dobrih rezultata Tatjana Jelača istakla je na Svetskom prvenstvu za kadete 2007, kada je bila šesta, a iste godine je trijumfovala na Evropskom festivalu mladih u Beogradu. Svetsko juniorsko prvenstvo 2008. donosi joj bronzu, dok je podbacila na svojim prvim Olimpijskim igrama u Pekingu, kao i četiri godine kasnije u Londonu. Na Evropskom juniorskom prvenstvu u Novom Sadu 2009. osvojila je zlato, da bi nakon nekoliko sušnih godina rezultat stigao na prošlogodišnjim Mediteranskim igrama, kada je bila srebrna. Na Svetskom prvenstvu u Moskvi postavila je novi državni rekord, ali je to bilo dovoljno samo za devetu poziciju.

Slobodno vreme Tatjana koristi da se vidi sa prijateljima na kafi, od kojih je sa nekoliko u stalnom kontaktu, ali i da ode do bioskopa. Kako je i po nekoliko meseci na pripremama, Jelača je često na društvenim mrežama kako bi bila u komunikaciji sa poznanicima. Iako ima tek 24 godine, naša najbolja bacačica koplja već sada zna da će i po okončanju karijere, kao sportski menadžer ili trener, ostati u atletici, za koju kaže da je njen život. Naime, kako je objasnila, atletika je za nju posao koji voli, a osim vrhunskih rezultata donosi joj puno lepih, ali i komičnih trenutaka. Tako su joj jednom prilikom na granici tražili dozvolu za nošenje koplja, koje su okarakterisali kao hladno oružje.

Tatjana Jelača rođena je 10. avgusta 1990. u Sremskoj Mitrovici. Atletikom je počela da se bavi sa šest godina. Bacanje koplja bila je poslednja disciplina u kojoj se oprobala, i to sasvim slučajno. Drugarica je Tatjanu na treningu zamolila da joj vrati koplje, a ova je prvim amaterskim hicem privukla pažnju trenera i ostala u toj disciplini. Glavni motiv od malih nogu joj je da pobedi samu sebe, za šta ima veliku podršku porodice, za koju je snažno vezana. Tokom nedavnih poplava otkazala je učešće na mitingu u Amsterdamu i vratila se u Sremsku Mitrovicu, kako bi bila uz majku Dušanku, sestru sa bebom, ali i sve svoje sugrađane.