Sreća superpametnog doba

Petar Stolipin je bivši ruski predsednik vlade s početka 20. veka koji se smatra jednim od najvećih ruskih reformatora.

On je individualizovao ruskog seljaka, dao mu zemlju, demontirao kolektivističke zadruge smatrajući da u će budućnosti oni biti oslonac društva i države, ne samo njegovog materijalnog blagostanja, nego zato što će doneti u selo kulturu, prosvetu i imetak.

Na taj način izmeniće se njihova unutrašnja sloboda i nastaće osećanja državnosti i patriotizma.

Stolipinu se danas priznaju administrativne i ekonomske zasluge, ali njegov krajni cilj bio je da odgovori kako može uspešno i srećno da funkcioniše jedno društvo, poput tadašnjeg ruskog.

On je shvatio da privatno vlasništvo ne služi samo egoizmu ukoliko je demokratizovano i ukoliko omogućava da ljudi u njemu zadovoljavaju sve svoje potrebe bez obzira što postoje znatno naprednija i bogatija društva.

Podsetimo se, to se u Rusiji dešava kad u Srbiji postoje seljaci – vlasnici zemlje već decenijama.

Udaljeno po sadržaju, ali ne i po ciljevima i ishodima ovih reformi, trenutno u svetu nastaju konture futurističkih formi društva koje na jednoj strani individualizuju globalne resurse, ali na drugoj kolektivizuju upravljanje.

Dok se ceo svet navodno tresao pred opasnošću Huawei 5G mreže, istovremeno je kineski sused i regionalni suparnik, Japan, otišao mnogo dalje projekcijom čitavog 5.0 društva.

Smelo identifikovano kao društvo 5.0, Japan opisuje svoju inicijativu kao svrsishodan napor da se stvori novi društveni ugovor i ekonomski model potpunim uključivanjem tehnoloških inovacija četvrte industrijske revolucije.

Predviđa ugradnju ovih inovacija u svaki kutak japanskog društva.

Podloga za ovaj napor je koncept održivosti, tesno povezan s novim globalnim ciljevima (održivog razvoja) UN. Japan želi da stvori superpametno društvo, koje će služiti kao putokaz za ostatak sveta.

Informaciono društvo ranije je pretpostavljalo prikupljanje informacija posredstvom mreže i dalju analizu podataka koje su prikupili ljudi.

Međutim, u društvu 5.0 ljudi, stvari i sistemi međusobno su povezani u sajber prostoru, a rezultati dobijeni uz pomoć veštačke inteligencije, prevazilazeći ljudske mogućnosti.

Suština društva 5.0 je u povezivanju fizičkog i virtuelnog sveta, ali u realnom vremenu.

Tadašnji premijer Japana, Šinzo Abe izjavio je 2019. da su u društvu 5.0 podaci ti koji pokreću sve, a ne kapital.

„Kad je Rokfeler stvarao Standard Oil, niko nije znao šta da radi s benzinom. Benzin bačen u obližnju reku više puta je izazvao požare. Prošle su 3-4 godine pre nego što su ljudi saznali vrednost benzina. Dvadeset godina kasnije, u 20. veku, benzin je omogućio da se ulice napune automobilima, kao i poletanje aviona. Isto važi i za podatke. Otprilike 1995. počeli smo masovno da koristimo internet, ali skoro 20 godina kasnije, u 21. veku otkrili smo da podaci pokreću našu ekonomiju. Danas mogu svečano da izjavim: poraz više ne preti Japanu, mi smo pobedili“, rekao je.

Japan je 2019. bio domaćin prvog samita G20, a ova velika inicijativa bila je na dnevnom redu zvaničnog samita grupe B20 (Biznis 20), na čelu sa predsedavajućom kompanije Hitači.

U najavi globalnih trendova, u januaru 2016. usvojen je peti Osnovni plan za nauku i tehnologiju, koji je predstavio društvo 5.0 kao osnovni koncept, a u septembru 2016. osnovan je Savet za investicije budućnosti, koji je centar inovativne strategije te zemlje.

Autor koncepta je Keidanren (Japanska poslovna federacija) koji je još 2016. objavio dokument o viziji tog društva. Keidanren je centralna tačka japanskog privrednog sistema i u njemu se stvara zlatni presek dijaloga i delovanja tri faktora: politike, privrede i zaposlenih.

U konceptu društva 5.0 ljudska istorija predstavlja se u pet faza – lovačko, agrarno, industrijsko, informaciono i superpametno društvo 5.0.

Da bi se ono ostvarilo, potrebno je rušenje pet zidova – zid ministarstava i agencija, pravnog sistema, tehnologija, ljudskih resursa i društvenog prihvatanja.

Keidanrenov nacrt ne naglašava samo potrebu društvenog konsenzusa, već i temeljnog sagledavanja socijalnih implikacija, pa čak i etičkih pitanja, između ostalog u vezi sa odnosom čovek-mašina, kao i filozofskih pitanja poput definisanja individualne sreće i humanosti.

Ujedinjeni Arapski Emirati prvi u svetu su uveli ličnu sreću i blagostanje u državni projekat, 20. marta 2016. šeik Mohamed odobrio je Nacionalni program za sreću i više inicijativa za stvaranje srećnog i produktivnog radnog okruženja u vladinim institucijama.

Singapur je davno usvojio moralne poduke nazvane pet zajedničkih vrednosti: „Nacije je važnija od zajednice, društvo od pojedinca, porodica je osnovna zajednica društva i obavezna je da zadovoljava individualne potrebe, konsenzus mora da pobedi suprotstavljanje.“

Ali, ovo je novokonfučijanska formula na jeziku u kojem ne postoji termin za individualne slobode, iako nije bez vrednosti u operativnim rešenjima.

Treća industrijska revolucija dovela je do ogromnog povećanja produktivnosti belih okovratnika. Informacione tehnologije i internet omogućile su zemljama poput Kine, Vijetnama, Indonezije i Meksika da se integrišu u svetsku ekonomiju i da pomognu milionima svojih stanovnika da izađu iz siromaštva.

Dok su prva i druga industrijska revolucija bile akumilirane na vrhu i sredini zapadnih industrijalizovanih društava, u trećoj su zemlje u razvoju dobile pošten udeo u dobiti.

Četvrta industrijska revolucija, obeležena je fuzijom tehnologija koje mute linije između fizičke, digitalne i biološke sfere, a veštačka inteligencija je već ušla u radovnu upotrebu.

One mogu još više da uvećaju globalno bogatstvo i verovatno će postati tehnologije opšte namene poput električne energije.

U razvoju 5.0 obrasca prvo su napredovali pojedini segmenti, a kao i u mnogim drugim područjima, vojske su bile primarne.

Prvo su se pojavila oružja pete generacije koja integrišu informativne kapacitete sa biološko-fizičkim karakteristikama kao u slučaju plazma i hipersoničnih oružja.

Sledeći segment koji je napredovao bila je mobilna telefonija i 5G mreže koje su u stanju da primene machine learning procese usavršene veštačke inteligencije.

Istovremeno, Japan je razvio koncept celokupnog 5.0 društva koje će počivati na superpametnim programima i rešenjima.

Sve više je zemalja i kompanija koje prihvataju ili se interesuju za ovaj koncept. Srbija je blagovremeno dodirnuta ovom idejom zahvaljujući Ambasadi Japana u Beogradu.

Jedan od poslednjih velikih događaja u Srbiji, pre objave mera protiv pandemije, održan je upravo na ovu temu.

Ambasada Japana organizovala je 2. marta 2020, u Centru za promociju nauke, predavanje profesorke Juko Harajama, jedne od ključnih osoba u razvijanju koncepta društva 5.0.

Ona je naglasila je da ovaj koncept nije ograničen na samo razvijene zemlje.

U zemljama u razvoju svi procesi se ubrzavaju, oslanjajući se na komplementarnost između nauke i tehnologije i inovacija, da potstakne ekonomski rast.

Napredak odozdo prema gore dovodi do štedljivih i inkluzivnih inovacija koje postaju trend i generištu privredni rast.

Pre dve nedelje objavljena je knjiga Dana Senora i Saula Singera – Startup nacija: Priča o izraelskom ekonomskom čudu, koja predstavlja izraelski model blizak društvu 5.0.

Evropska komisija 7. januara 2021, prvi put je objavila publikacije i dokumente u vezi sa industrijom 5.0, što je analogni, ali manje ambiciozni termin za japansko društvo 5.0. Za to je zadužen komesarijat za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade kojem je na čelu Bugarka, Marija Gabriel.

U prvim dokumentima navodi se da industriju 5.0 karakteriše prevazilaženje proizvodnje robe i usluga radi zarade. Ona prebacuje fokus sa akcionara (shareholders) na vrednost zainteresovanih aktera (stakeholders) i jača ulogu i doprinos industrije društvu.

Dobrobit radnika stavlja se u središte proizvodnog procesa i koristi nove tehnologije kako bi obezbedio prosperitet iznad radnih mesta i rasta, poštujući proizvodne granice planete.

Britanska vlada objavila je da je prošlog aprila sklopila „ugovor o veštačkoj inteligenciji vredan više od milijardu funti“ što uključuje javno i privatno finansiranje.

Prošlog proleća francuski predsednik Makron najavio je plan za primenu veštačke inteligencije koji uključuje 1,6 milijardi dolara za nove istraživačke centre i inicijative za razmenu podataka.

Cilj društva 5.0 je da eliminiše regionalne, starosne, polne i jezičke barijere.

Jedan od najvažnijih ciljeva je ekonomski razvoj, koji se dešava paralelno sa rešavanjem socijalnih problema.

Pandemija korone koja traje već godinu dana veliki je test i izazov za koncepcije budućnosti.

Pandemija je bila povod da se još intenzivnije razmišlja o primeni postulata društva 5.0, kako bi se pokazalo da je ono zaista rešenje problema budućnosti.

mogućnost vidi se usvajanje pristupa personalizovanja zdravstvenih pitanja, u kome će postojati senzori za ličnu upotrebu koji će pratiti u realnom vremenu biometrijske podatke, slati ih i deponovati u neko naše lično skladište sa podacima, gde će algoritmi veštačke inteligencije analizirati naše opšte zdravstveno stanje i raditi na preporukama za preventivne akcije.

Tako će se onemogućavati nastanak zdravstvenog problema koji će kasnije biti saniran zdravstvenom negom.

Uz to, direktno mogu da se povežu lične i udaljene konsultacije sa doktorima i dijagnostika na daljinu, uz odgovarajuće robote. Tu su i terapija i operacije na daljinu.

Stolipinski zaokret na 110. godišnjicu od njegovog ubistva, a 2022. i dva veka od njegovog rođenja, opominje na to da trka za materijalnim stizanjem i prestizanjem, svedena na niz sukoba u borbi za ekonomski opstanak, nema smisla, a ni dostižnog cilja, ako lišava ljude njihovih potreba za harmoničnim i slobodnim životom. To je velika tema i za društvo 5.0.