Srećko Mihailović: Ono što se dogodilo sa vijetnamskim radnicima samo je kap u moru

Kada bi se izborna opredeljenja tako lako menjala, kao što to tvrde neki analitičari i javni ljudi i kao što očekuju neki naivni političari, svet ne bi bio ovakav kakav je sada. I svakako bi i Srbija bila bolja i nama bi bilo bolje – smatra glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović, upitan da prokomentariše nemile scene koje javnost minulih dana ima priliku da vidi, vezane za radnike iz Vijetnama koji su u Zrenjaninu angažovani na izgradnji kineske fabrike Linglong, a koji su protestvovali zbog nehumanih uslova za život u smeštaju.

Prema rečima Mihailovića, u današnjem svetu i današnjoj Srbiji, isto kao i juče ili prekjuče bilo je gorih događaja od ovog koji se desio vijetnamskim radnicima u Srbiji – pa ništa. On ukazuje da navijači ove ili one stranke i dalje navijaju za „svoje“ i vole zvezde svog kluba.

–  Navijačka ljubav je ljubav a ne razumna odluka da se neko „voli“. Možemo da se pitamo da li će neko iz publike koji nije toliko zaražen navijanjem za „svoje“ promeniti klub za koji navija zbog ubitčnog starta igrača tima za koji se navija. Teško da tako nešto može da se desi. I obično „navijanje“ je jače od eventualne osude „oštrog starta“ – smatra Mihailović.

Samo kampanjeri i oni koji zarađuju na predizbornim kampanjama, nastavlja on,  mogu da uveravaju političarsku javnost kako predizborna inscenacija koječega „sigurno“ utiče na izborna opredeljenja građana. Mihailović navodi da su politička opredeljenja ipak nešto drugo i nešto jače od naive koju produkuju kampanjeri i političari kojima sve izgeda lako samo kada bi oni bili na mestu lidera te i te stranke. On ocenjuje da samo „politički preletači“ lako i brzo menjaju svoja „uverenja“ i pristaju uz kurtu i murtu jer tu očekuju laku dobit.

– Pogledajmo samo šta se desilo u poslednjoj deceniji prošlog veka i uporedimo to sa činjenicom kako je od one Demokratske stranke iz 1990. godine kada je za nju glasalo nekoliko desetina hiljada radnika, došlo do Demokratske stranke i njenog vodećeg statusa u DOS-a i do nekoliko stotina hiljada radnika koji su glasali za DOS. Pogledajmo i šta se sve desilo sa radničkim nadama u sledećih 12 godina u kojima se okrunila Demokratska stranka kao i podrška tih stotina hiljada radnika. Hoću reći da je ono što se desilo sa stranim radnicima ovih dana i meseci, samo kap u moru i to događanje ima onoliki značaj koliko i pomenuta kap. Ipak treba imati na umu da su morski talasi komponovani od brojnih ili bezbrojnih kapi i u tome kontekstu je važna svaka kap. Stoga je ne treba ni precenjivati ni podcenjivati – zaključuje Mihailović.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže za Demostat da je vlast  “takozvanim” stranim investitorima, pogotovo Kinezima, dala odrešene ruke da se prema radnicima ponašaju kako god hoće, bez bilo kakve odgovornosti uz potpuno nemešanje državnih institucija.

– Poslednji primer je Ling Long gde se posle otpuštanja sindikalnih aktivista i zagađenja, sada pojavljuju vijetnamski radnici koji žive u radnom logoru bez vode, hrane, garderobe, novca i dokumenata u uslovima nedostojnim ljudskom biću. Uz to državni funkcioneri zejedno sa Ling Longom pokušavaju da relativizuju i obesmisle taj problem koji je zahvaljujući medijima otišao u javnost, tako što daju potpuno nebulozne izjave nedostojne državnim funkcionerima, počev od hodajućeg bisera za gluposti Ane Brnabić, preko nesrećnog Tome Mone, pa sve do sveznajućeg Aleksandra Vučića – ističe Veselinović.

Kada je reč o rejtingu vladajuće stranke, on smatra da je isti poljuljan ovim dešavanjima, ali da je na žalost ta afera prekrila onu sa otpuštanjem 138 žena iz Valija. Prema Veselinovićevom viđenju, ovu aferu će već koliko sutradan pokriti neka druga i tako unedogled gde, na žalost, nijedna afera ne dobije epilog.

Po mišljenju Predsednika Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana Aleksandra Radovanovića, odnos Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Tomislava Momirovića prema ugroženim pravima radnika iz Vijetnama u Zrenjaninu je očekivan i u skladu sa onim kakav odnos su imali i generalno prema radnicima u Srbiji i do sada. Kako navodi, oni su se toliko otuđili od realnog života, da sve gledaju kroz brojeve rasta BDP i kako da marketinški predstave da je Srbija pod njihovom vlašću mnogo uspešnija nego što jeste. Radovanović ističe da mu je naročito porazna izjava predsednika Vučića o tome kako ga niko ne može ubediti da mu je posebno stalo do Vijetnamaca, već ceo slučaj koriste NVO, mediji i opozicija kako bi njega napali.

– Njemu je neshvatljivo da postoje ljudi koji zaista brinu o drugim ljudskim bićima. Ovaj slučaj bi mogao da pokrene temu radničkih prava u Srbiji, pošto se nakon sedam godina primene Zakona o radu jasno može reći da smo postali država radnika na privremenim i povremenim poslovima, odnosno ograničenih ugovora koji se produžuju do u nedogled. Takav način poslovanja doveo je do toga da se građani osećaju nesigurno, i da ne mogu da ostvare mnoga radnička prava. Na opoziciji je da istraje u tome da ćemo Zakon izmeniti, a ljudima omogućiti da mogu da planiraju svoju budućnost u Srbiji – zaključuje Radovanović.