„Zatrpava se tragedija zarad čisto političkih ciljeva“: Roditelj đaka OŠ „Vladislav Ribnikar“ za Danas o konfuziji oko povratka dece u školu

Umesto vesti o tome da su se deca vratila u školu, najviše prostora u medijima zauzimali su apeli pojedinih roditelja i javnih ličnosti da ne vraćaju decu na mesto tragičnog događaja.

Istog dana, oglasilo se Ministarstvo prosvete saopštenjem u kojem su naglasili da niko ne mora da šalje dete u školu ukoliko ono nije spremno.

Taj ponedeljak u kom su naizgled jedna pravila važila ujutru, a druga popodne, otkriva koliko je tragedija u „Ribnikaru“ uhvatila nadležne u raskoraku.

– Osećaj da niko tu ne zna šta radi, prati nas od prvog dana. To nas najviše pogađa, a pritom je roditeljima prebačena sva odgovornost, kaže za Danas Dejan Tomka, muzički producent i otac dvoje dece koje pohađaju ovu osnovnu školu na Vračaru.

Tomka naglašava da većina roditelja ima utisak da je ceo pritisak da se škola vrati u normalu čisto političke prirode.

– Ova tema je nezgodna iz više razloga, ali prvenstveno jer je pokrenula ovo što se događa na ulicama. Međutim, zatrpavanje jedne tragedije zarad čisto političkih ciljeva pokazuje duboko odsustvo empatije. Ne vraćaju se deca u škole zbog mišljenja nekog stručnjaka da je to za njih najbolje, već kako bi se jedna škakljiva tema sklonila u stranu. Kako bi moglo da se kaže: “Vi protestujete, a deca normalno idu u školu”, navodi Tomka.

Nastava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ suspendovana je nakon tragedije. Nedelju dana kasnije škola je otvorena, ali su roditelji imali punu slobodu da odluče da li će slati decu.

Ona deca koja su išla u školu, nisu imala klasične časove poput svih ostalih škola. Umesto predavanja, ispitivanja, ocenjivanja, deca su imala organizovane radionice, izlete, časove u prirodi…

Povratak redovnom stanju stvari bio je planiran za ponedeljak, 22. maj. To bi, kako su neformalno obavešteni roditelji, podrazumevalo i ocenjivanje za one koji žele da poprave ocene, a bilo je reči i da će izostanci morati da budu opravdani, kako od roditelja, tako i od lekara.

To je bila verzija koja je bila dostupna roditeljima, do već pomenutog saopštenja Ministarstva prosvete.

Dejan Tomka ističe da je konfuzija prisutna od prvog roditeljskog sastanka, te da tokom prethodne dve nedelje roditelji nisu mogli da čuju nijedan smislen argument zbog čega se povlače određeni koraci. Odsustvo jasnih odgovora, naglasio je on, dovelo je do podela među roditeljima.

– Postoji grupa koja ima poprilično tvrd stav da mora da se prekine školska godina i da zgrada mora da se sruši ili potpuno renovira. Onda postoji nešto mekša struja koja kaže:“Hajde da se dogovorimo“. Treća grupa istupa u provladinim medijima zastupajući svoje stavove. Tako da je u školi jedan potpuni haos. Verujem da ne postoji nijedno odeljenje u celoj školi u kojoj sva deca pohađaju nastavu, navodi naš sagovornik.

Sve ove razlike su dodatno produbljene u petak prošle nedelje kada su roditelji saznali da se „dogodio nekakav sastanak i da od ponedeljka kreće nastava“.

– Pritom nigde nije bilo zvanične objave. I kreće haos na svim roditeljskim grupama, navodi naš sagovorik.

Informacije koje roditelji dobijaju su kontradiktorne. Navodno će roditelji moći da opravdaju do tri dana izostanka, nakon čega će biti potrebno opravdanje lekara.

Ali, istovremeno se čuje da deca koja ne žele, ne moraju da idu. Posebno problematičan je, navodi naš sagovornik, deo koji se tiče ocenjivanja.

– Rečeno je da će ocenjivanje biti primenjeno samo na onu decu koja žele da poprave ocene. To zvuči lepo, ali šta ćemo sa decom koja su 3. maja planirala da poprave ocene, ali sada nisu u mogućnosti. Sad im je poručeno: „Ako hoćeš da popraviš ocenu možeš, ali ako ne možeš, šta da ti radim“. Na poslednjem roditeljskom nam je rečeno da u razredu mog sina neće biti fokus na ocenjivanju, ali ostaje pitanje šta je sa ostalim razredima. Zar nije logično da ovo bude jasno i nedvosmisleno komunicirano od strane ministarstva, i to dovoljno ranije da vest stigne do svih porodica? Gde je tu razumevanje prema situaciji u kojoj se deca nalaze? I opet je odgovornost na deci i roditeljima, da li ćemo mi da nateramo svoju decu da uče u celoj ovoj situaciji ili ćemo da podnesemo da imaju pokoju lošiju ocenu, kaže Dejan Tomka.

Naš sagovornik ističe da su deca iz škole “Vladislav Ribnikar”, u najmanju ruku, jako potresena.

– Takvu decu dovoditi u situaciju da moraju da se bore za svoj prosek je potpuno apsurdno. To nije pošteno ni za nastavnike koji su sami prošli kroz tregediju. Da li oni sada treba da daju loše ocene deci koja nisu naučila gradivo? Prema toj deci treba pokazati poniznost pred tragedijom za koju država nije kriva, ali jeste odgovorna. Šta bi se desilo ukoliko bi se njima zaključile, pa i poklonile ocene? Jel bi školski sistem pao zbog par stotina poklonjenih ocena, pita se Dejan Tomka.

Ponedeljak je došao i deo dece je krenuo u školu. Ipak, kako su mediji krenuli da objavljuju sve više negativnih reakcija, u toku dana je došlo saopštenje Ministarstva prosvete u kojem je rečeno da niko ko ne želi ne mora u školu.

– Ja mogu da razumem da niko ne zna šta radi. Stvarno je posebna situacija, nikada je nismo imali i nadam se da je nikada nećemo imati u budućnosti. Ali, ja kad nešto ne znam, ja nekoga pitam, nešto pročitam, potrudim se da saznam šta u datoj situaciji treba učiniti. Ovde deluje da niko ni u jednom momentu nije to uradio. Ili ako jeste, onda treba kolektivno da se uhvatimo za glavu. Ne znam šta je gore, da nisu uopšte razmišljali, što pokazuje jedan bahat odnos ili da jesu razmišljali i da je ovo najbolje sa čime su izašli, zaključuje naš sagovornik.

Plombiranje problema

Kako su saopštili nadležni, u okolini škole “Vladislav Ribnikar” nalazi se šest pripadnika policije. Policija je prisutna i u svim ostalim školama.

Dejan Tomka ističe da njemu lično to na neki način uliva sigurnost.

”Ipak postoje neka naoružana lica koja će, ukoliko se nešto slično ponovi, brže zaustaviti situaciju. A opet stoji pitanje, da li je u redu da puštamo decu u škole u kojima je potrebno prisustvo policije da bi se osećali bezbedno? Moj utisak je, međutim, da se mi ne bavimo ključnom temom, već samo “lepimo plombe na kvarne zube”. A ključno je što ja ne znam nijedno dete koje voli da ide u školu. Vole da se vide sa drugarima, ali škola takva kakva je, kod dece stvara otpor. Zato je i bilo toliko reakcija podrške napadaču. Mi se ne bavimo time zašto toliko dece ima otpor prema školi i društvu kao takvom, ističe naš sagovornik.

Kompromisno rešenje

Među brojnim predlozima kako privesti kraju školsku godinu, bilo je i roditelja koji su smatrali da bi najbolje bilo da se deca premeste u neki alternativan prostor.

“Ima kulturnih centara, bioskopa, pozorišta, siguran sam da je moguće pronaći prostor u kojem deca mogu da provedu mesec dana. Tamo bi mogli da organizuju radionice, razne aktivnosti koje bi imale za cilj olakšavanje reintegracije. Svi smo saglasni da je deci potrebno nešto. Naravno da ih nećemo terati da uče, ali im je potrebna neka struktura u životu, neka obaveza da ne budu prepušteni sebi i društvenim mrežama”, navodi naš sagovornik dodajući da bi ovi predlozi zadovoljili i one roditelje koji smatraju da bi školsku godinu trebalo okončati, ali i one koji misle drugačije.