Srednja škola u inostranstvu – kad je pravo vreme za odvajanje dece od roditelja?

Brosgrouv škola, jedna od najstarijih i najelitnijih škola u Britaniji, ove godine postala je dostupna srednjoškolcima iz Srbije, koji žele da steknu međunarodno priznatu diplomu, ujedno i ulaznicu za univerzitete poput Kembridža ili Oksforda. Tim povodom, istražili smo fenomen odvajanja dece od roditelja u tinejdžerskom periodu, prednosti školovanja u inostranstvu kao i bezbednost dece, što je tema koja mnoge roditelje uvek brine.

„Reklo bi se da mnogi roditelji u Srbiji imaju strah od odvajanja od deteta“, ističe Marija Petrović, dipl. psiholog i geštalt psihoterapeut.

„Neretko se srećemo sa višegeneracijskim domaćinstvima u kojima živi po tri ili više generacija, svi se međusobno pomažu, prate iste principe i porodične norme. U takvim okolnostima roditeljima je teško da shvate da ’dete’, čak i od dvadesetak godina, želi da se osamostali“.

S druge strane, pogodnosti izlaska iz porodične „zone komfora“ u adekvatnom dobu su višestruke.

„U okrilju porodice mladi ljudi nisu uvek u stanju da imaju slobodu u meri u kojoj im je potrebna, neshvatajući da je preduslov za slobodu zapravo odgovornost. Sa njom se suočavaju u iskustvu, tek onda kada ne stoje u senci i pod krilima svojih roditelja“, kaže Marija Petrović.

A kako to izgleda u praksi? „Naša škola pruža neverovatnu tranziciju između života kod kuće i internata“, objašnjava Rejčel Skenel, zamenica direktora Bromsgrouv škole iz Britanije.

„Bromsgrouv trenutno ima više od tri stotine međunarodnih đaka, što je 54 različitih nacionalnosti. Deca stvaraju prijatelje i žive u naprednoj zajednici zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, što je odlična priprema za svet odraslih. Đaci tako vrlo brzo steknu nezavisnost. One koji su došli iz internata kasnije je lako uočiti na Univerzitetu baš po tome. Takođe, važno je reći da roditelji mogu da budu opušteni ako su im deca u kampusu, jer su ovde pažena – kroz vođenje računa o tome da li su pojeli svaki obrok u adekvtno vreme, uradili domaći ili se dovoljno naspavali“.

U periodu srednje škole, deca se često „navuku“ na video igre, pa se roditelji žale da njihova deca ne umeju da osmisle svoje slobodno vreme.

„Neorganizovanost slobodnog vremena je velika teškoća adolescentnog perioda“, potvrđuje Marija Petrović, dip. psiholog i geštalt psihoterapeut.

„Specificnosti ove faze su neshvaćenost, dosada i otpor prema svemu što je autoritet ili formalnost. Otud potreba deteta da ode u virtuelni svet, i izgradi prvu separaciju od svega što ga stavlja u sistem. Usađivanje radnih navika, okupiranje slobodnog vremena strukturisanim aktivnostima, sportovima i hobijima je vrlo važno za razvoj osobina koje su neophodne za sazrevanje i kasniju separaciju bez psiholoških posledica, ali i formiranje zdrave ličnosti na prvom mestu“.

U školama sa fleksibilnim nastavnim programima, i kreativno osmišljenim slobodnim vremenom, učenici ne uče samo gradivo, već i kako da isplaniraju svoje slobodno vreme i provedu ga na najproduktivniji način. Da li će to biti časovi jahanja, slikanje akvarela, obilazak muzeja – zavisi od interesovanja.

„U Bromsgrouvu ne prihvatamo klišee tipične za javne škole“, ističe Rejčel Skenel.

„Nudimo zapanjujuću širinu i očekujemo da naši učenici odgovore sa entuzijazmom i željom da uspeju. Program je uzbudljiv i izazovan. Učenici su zauzeti kvalitetnim aktivnostima, a dan im je organizovan od zore do večernjeg gašenja svetla“. Predavanje o modernim Brosgrouv nastavnim metodama u Beogradu biće održano 6. juna, u 18.00h u  hotelu Moskva. Više informacija na Integraledu.rs