Među brucošima Univerziteta Braun (Brown), člana čuvene „Ivy league“ (liga bršljana) koja okuplja osam najprestižnijih američkih univerziteta, od jeseni će naći i Beograđanin Marko Obradović.
Braun je bio Markov prvi izbor još od 14. godine, a njegov uspeh čini se još značajnijim ako se ima u vidu kolika je konkurencija za studije na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
– Ove godine na Braunu je konkurisalo 51.302 studenta. Primljeno je pet odsto od prijavljenih kandidata. Od tog broja samo 10 odsto su internacionalni studenti, kojih je najviše iz Azije, Velike Britanije, Kanade i Singapura – kaže Marko za Danas.
Osim na Braunu, on je konkurisao na još osam američkih univerziteta: Northeastern University, Michigan University, Boston Arhitecture college, UMass Amhrest, Pratt, Wentworth Institute of technology, University of Rhode Island i Worcester Polytechnic Institute.
Primljen je na svih devet univerziteta.
– Upis na američke fakultete veoma je složen. Za uspeh je neophodan razultat iz škole, rezultat SAT testa, a važno je i da ste se bavili vanškolskim aktivnostima. Uz to se za sve fakultete piše esej, čiji se kvalitet takođe procenjuje. Za uspeh je važno sve, a možda najviše sama ličnost kandidata, da u ogromnom broju dece koja konkurišu prepoznaju baš vas i da u vama vide nešto drugačije i posebno – odgovara Marko na naše pitanje šta je bilo presudno da baš on bude među malobrojnim odabranim studentima.
To što je od šest fakulteta na kojima je konkurisao dobio najveće akademske stipendije za njega je bilo iznenađenje.
– One se različito zovu, ali spadaju u stipendije koje se dodeljuju studentima na osnovu njihovih akademskih postignuća. Izabrao sam da studiram na Braunu koji je bio moj prvi izbor. To je, što bi Amerikanci rekli, “my dream school”. Studiraću arhitekturu koja me interesuje od najmlađeg uzrasta – ističe Marko.
Trenutno se na Braunu nalazi samo tri studenata iz Srbije.
Na prvoj godini je mladić koji se upisao posle završene Matematičke gimnazije, na drugoj godini je Markov brat Aleksa koji studira inženjerstvo, a na trećoj godini je mladić iz Beograda koji je deo vaterpolo ekipe fakulteta.
O Aleksinom uspehu Danas je pisao pre dve godine, kada je primljen na svih 14 univerziteta u SAD i Velikoj Britaniji na koje je prijavio.
– Broj kandidata koji konkurišu na najbolje fakultete se povećava iz godine u godinu. Kada je moj brat primljen pre dve godine to je bila najmanja upisna stopa u istoriji postojanja američkih fakulteta. Međutim, procenat kandidata koji se prima je u poslednje dve godine nastavio da pada. Moj brat Aleksa mi je najveći uzor. Od kada je primljen na Braun, bez obzira što je to bio moj prvi izbor fakulteta, motiv i želja da i ja tamo studiram su postali još veći. Srećan sam što ćemo ponovi biti zajedno i ići ka ostvarenju želja i ciljeva. Srećan sam i zbog naših roditelja, mame Milene i tate Aleksandra, koji su najbolji roditelji na svetu. Samo zahvaljujući njihovoj ogromnoj ljubavi i bezrezervnoj podršci u svim sferama života moglo je da se stigne do ovakvog rezultata – kaže na kraju razgovora Marko.
Različite perspektive
Marko je od početka školovanja pohađao internacionalnu školu, a najveći deo vremena je proveo u okruženju gde su 90 odsto dece i nastavnika stranci. Smatra da je to imalo veliki značaj u njegovom ličnom i akademskom formiranju, da mu je dalo širinu i omogućilo da posmatra stvari iz različitih perspektiva.
Pored škole bavio se i sportom. Njegov stariji brat je kao srednjoškolac bio uspešan košarkaš, a Marko se opredelio za atletiku.
– Bavio sam se sportom u atletskom klubu „Crvena zvezda“ od najranijeg uzrasta. Moja mama je bila atletičarka, pa je to nekako bio prirodan put. Sport mi je kao i svima koji su u njemu dao mnogo, od discipline, organizovanosti, odnosa prema pobedi i porazu, do prijateljstva, za koja se nadam da će biti trajna – ističe Marko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.