Srednjoškolci otkrivaju kako je izgledala probna državna matura

– Moj utisak je da je većina uradila ofrlje i da su žurili da predaju testove. Samo nas nekoliko je ostalo oko sat vremena, većina je izašla već u 9 i 30, pošto prvih pola sata nismo smeli da napustimo učionicu. Ja sam sve uradila, ali nam nisu rekli kad će biti rešenja tako da ne znam šta mi je tačno – kaže učenica Medicinske škole na Zvezdari.

Njene vršnjakinje iz Matematičke gimnazije kažu da ispit nije bio težak. U testovima je najviše bilo pitanja iz gradiva trećeg razreda, a najveći broj zadataka „na zaokruživanje“.

– Samo u jednom zadatku se tražilo da se napiše duži odgovor, konkretno da se prepozna umetnička funkcija kontrasta u dva odlomka iz „Povarete“ Sime Matavulja. U jednom pitanju je bio dat kratak odlomak, a trebalo je da napišemo na koju epohu se odnosi. U jednom zadatku se tražilo da podvučemo reč u rečenici koja se piše veliki slovom. Tražilo se i da prepoznamo pravilno akcentovanu reč, što je bilo očigledno. Takođe je trebalo da se poveže da li se „novinarski“ ili „novinski“ odnosi na novine – kaže učenica S. M.

Prema njenom mišljenju, najlakše pitanje je bilo ko je stvorio prvi književni jezik svih Slovena, a bez teškoća je, kaže, prepoznala i razlike između romantizma i realizma.

– Najteže mi je bilo pitanje u kome je data epizoda sa dva lika iz romana „Na Drini ćuprija“ i očekivalo se da označimo koje su od ponuđenih tvrdnji tačne ili netačne. Čitala sam roman, ali se tih likova uopšte ne sećam – iskrena je naša sagovornica.

Od đaka se tražilo i da odgovore da li inkognito znači tajno, brzo, blizu, kao i na koji od ponuđenih književnih likova se odnose motivi iz dva starogrčka mita.

Luka Babić, učenik Treće gimnazije, smatra da motivacija njegovih vršnjaka nije bila visoka i da su svi vrlo brzo završili ispit, a da se nisu vratili ni da provere da li su sve uradili kako valja.

– Iako odluka o odlaganju državne mature nije još doneta, svi smo čuli da se to planira, a to su nam i profesori rekli. Sigurno da je to uticalo na lošu motivaciju. Ali mi je utisak da ni nama đacima, ni profesorima nije adekvatno objašnjena probna državna matura. Bilo je nedoumica šta da se radi ako učenik zakasni, kako se popunjavaju testovi… Procedura je slična, ali nije identična kao na maloj maturi. Ovde je trebalo da se popunjava veći broj formulara – priča Luka.

Učenica Četvrte gimnazije ističe da ispit iz srpskog nije bio težak, s obzirom na to da se nije naročito spremala i obnavljala gradivo.

– Najteži zadaci su bili vezani za gradivo iz prethodnih razreda (istorija jezika, akcenti…) jer se nismo u skorije vreme sretali sa tim oblastima. Tumačenje teksta je uglavnom bilo u redu, mada smatram da svako ima svoje tumačenje i da ne postoji samo jedno rešenje, tj. ono koje oni očekuju da mi napišemo. Po mom mišljenju, trebalo bi da se prizna svako rešenje koje je pismeno i ima nekakvog smisla. Problem su bili i tekstovi kojima se nismo detaljno bavili ili koje nismo radili – kaže sagovornica Danasa.

Napominje da joj se uopšte ne dopada sistem da se ništa u zadatku ne priznaje ako se pogreši jedna stavka (u zadacima „na zaokruživanje“), jer je to vrlo obeshrabrujuće.

– Ako nam se love sitne greške i bivamo kažnjeni za to nepriznavanjem tačnog dela zadatka, nećemo steći naviku da pokušamo da rešimo probleme, kako u privatnom životu, tako i u akademskom. Da li je bolje pokušati ili ne uraditi ništa? Takav način ocenjivanja nas demotiviše, a ni za ovu probu nije bilo jake motivacije, osim da se eventualno upiše dobra ocena i popravi prosek, jer naša generacija najverovatnije neće polagati maturski ispit po novom sistemu – napominje ova srednjoškolka.