Srednjoškolski profesori smatraju da učenici i njihovi roditelji nisu dovoljno pripremljeni za uvođenje državne mature

To su neki od rezultata istraživanja Jelene Stevanović, sa Instituta za pedagoška istraživanja, koji su predstavljeni na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Pedagoška istraživanja i školska praksa“.

Napominjući da su nastavnici ključni nosioci svih reformskih poduhvata, Stevanović je navela da je cilj ovog istraživanja bio da se ispita mišljenje srednjoškolskih profesora o novom konceptu polaganja završnih ispita u srednjem obrazovanju, kao i da se ustanovi da li postoje razlike u odnosu na pol, dužinu radnog staža i vrstu škole u kojoj su učesnici istraživanja zaposleni.

Istraživanje je rađeno ove školske godine i u njemu je učestvovalo 364 nastavnika koji predaju različite predmete u srednjim stručnim školama i gimnazijama u Beogradu, Borskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Pomoravskom, Rasinskom i Šumadijskom okrugu.

Stevanović je rekla da je najveći procenat profesora u većoj meri ili u potpunosti upoznat sa novim konceptom državne mature, za svega šest odsto on je u većoj meri ili u potpunosti stran, a petina smatra da delimično upoznata. Polne razlike nisu uočene, ali profesori zaposleni u gimnazijama značajno češće navode da im je nov koncept državne mature poznatiji.

O tome da li je uvođenje novog koncepta maturskog ispita opravdano mišljenja su podeljena: trećina misli da nije, isti procenat smatra suprotno, a trećina je o ovom pitanju neodlučna.

– Bez obzira na to što srednjoškolski profesori tvrde da dobro poznaju novi način polaganja državne mature, mogli bismo reći da većina nije sasvim sigurna da li je ovaj reformski poduhvat u potpunosti u ovom trenutku opravdan. Jedan od mogućih razloga za to možemo potražiti u rezultatima istraživanja u čijem su fokusu bile predstave ključnih aktera o obrazovnim promenama u Srbiji u periodu od 2000. do 2010. godine. Ti nalazi ukazuju da su haotičnost i nestabilnost bili glavni pratioci promena, kao i da krajnji efekti obrazovnih promena, u celini posmatrano, nisu bili sasvim zadovoljavajući – navela je Stevanović.

Ona je iznela zaključak da do danas u Srbiji nije pokrenut proces promena koji je pažljivo i valjano koncipiran i koji je vođen odozgo, od strane onih koji kreiraju obrazovne politike, ali i odozdo, da ih u potpunosti poznaju i podržavaju prevashodno nastavnici.

Profesori su u istraživanju naveli i šta bi po njihovom mišljenju bilo neohodno da se promeni u vezi sa uvođenjem novog koncepta državne mature, a na ovo pitanje je odgovorilo 92,6 odsto anketiranih.

– Odgovori su grupisani prema sličnosti, a najdominantnija kategorija je nazvana „Nemojte primeniti novi koncept državne mature“ jer srednjoškolski profesori, i oni koji predaju u gimnazijama i koji predaju u srednjim stručnim školama, nemaju pozitivnu reakciju prema novom konceptu polaganja završnih ispita kao jednom od instrumenata za unapređenje kvaliteta obrazovanja u celini – navela je Stavanović.

Ona je kazala da je ovaj nalaz donekle očekivan, s obzirom na pređašnja iskustva ključnih aktera u domenu obrazovnih reformskih inicijativa, ali je s druge strane u suprotnosti sa rezultatima o značaju državne mature u nekim drugim zemljama, poput Hrvatske i SAD, u kojima ključni akteri u potpunosti podržavaju realizovanje završnog ispita.

– Druga veoma dominantna kategorija je nazvana „Dogovor sa univerzitetima je neophodan i obavezan“. Srednjoškolski profesori smatraju da ukoliko ne bude potpune saglasnosti svih zainteresovanih strana, matura neće biti u potpunosti valjano realizovana i opravdana – rekla je Stevanović.

Pored toga, profesori su istakli da su neohodne bolje pripreme za učenike, ali i za nastavnike da bi koncept maturskih ispita mogao biti realizovan.

– S tim u vezi, svaka dobra reforma obrazovanja zasigurno ne može da podrazumeva isključivo promenu propisa već je potrebno da najpre njeni najvažniji imlementatori imaju kvalitetnu edukaciju, stručnu pripremljenost, kao i kvalitetna reformska sredstva. Kada je konkretno reč o državnoj maruri, srednjoškolski profesori smatraju da ovi značajni aspekti nisu bili dovoljni – istakla je Stevanović.

Ona je kazala da su sve dosadašnje reforme obrazovanja u Srbiji bile najpre podstaknute nastojanjem države da se približi Evropskoj uniji i propisima koji u njoj važe, dok je unutrašnja potreba da se nešto suštinski u obrazovanju promeni bila slabo izražena.

– Rezultati našeg istraživanja koje je posvećeno konceptu državne mature gotovo se u potpunosti poklapaju sa mišljenjima i praktičara i istraživača u obrazovanju kada se posmatraju sve dosadašnje reforme obrazovanja u Srbiji. Naime, rezultati pokazuju da ni profesori, ni učenici, niti njihovi roditelji nisu sasvim spremni da u ovom trenutku i na način kako je ona definisana polažu državnu maturu. Postojeći koncept treba da im bude u većoj meri približen, bolje pripremljen i mora biti postignuta saglasnost svih zainteresovanih strana – kazala je Stevanović.

To bi, kako je istakla, trebalo da bude signal kreatorima obrazovnih politika da nastavnici kao ključni realizatori reformskih inicijativa moraju biti sastavni deo svih budućih reformi, jer bez njihove proaktivne uloge ovaj proces ne može biti uspešno realizovan, a primeri dobre prakse iz sveta pokazuju da su upravo ovakvi napori doprineli uspehu sistemskih reformi i osigurali kvalitetnije obrazovanje budućih generacija.