Srem – mali Amsterdam

Kada je pre nekoliko dana Suad Bulić, bivši načelnik policije u Novom Pazaru izjavio da na tom području postoji pet organizovanih grupa za trgovinu narkoticima, naveo je i da je reč o širokoj mreži trgovine. Prema njegovim navodima novopazarski dileri kroz tih pet grupa „pokrivaju“ celu teritoriju Srbije. Jedna od tih grupa „pokriva“ i ovdašnju teritoriju Vojvodine te se tačno zna ko „pokriva“ Novi Sad i Suboticu, ko Banat, Bačku i Srem.
Skoro se sa sigurnošću može tvrditi ko su ti koji su zaduženi za „pokrivanje“ Srema, mada se situacija i tu menja s vremena na vreme, jer su neki kriminalci u zatvoru.

Narkomani se najčešće vikendom obraćaju lekarima

Cena narkotika, naravno kao i u drugim mestima, zavisi od ponude i tražnje. Zna se i na kojim mestima se obično mogu naći oni koji prodaju drogu, a takva mesta nekada kontroliše i policija. Vikend se prema iskustvima lekara beleži više slučajeva traženja pomoći zbog unošenja većih količina opijata. U savetovalištu u ovdašnjem Zdravstvenom centru radi grupa lekara i medicinskog osoblja, ali je mali broj narkomana koji istinski traži pomoć za lečenje. Posle tretmana u ovom centru, oni se upućuju i u specijalizovane ustanove u Beograd ili Novi Sad ukoliko ima potrebe za tim.

U malom regionu kao što je Srem u kojem živi oko 400.000 stanovnika, nije teško znati ko je ko i ko se čime bavi. Ipak, problem koji policajci ističu jeste to što je te poznate „likove“ koji diluju teško uhvatititi na licu mesta.
Srem, a pogotovu najveći grad – Sremska Mitrovica odavno je poznata kao mali Amsterdam baš zato što se putevi droge ovde ukrštaju i što je veliki broj narkomana i dilera. To ne čudi, jer preko Srema i Mitrovice svi putevi vode za Bosnu i Hercegovinu, odnosno Hrvatsku, a odatle ka zapadnoj Evropi.
Potpisniku ovih redova Milutin Bosančić, inspektor policije zadužen za narkotike, koji je od lane u penziji, ranije je pričao da ceo Srem policijski „pokrivaju“ samo dva čoveka. Ipak, mora se priznati da je ovdašnja policija imala i zaplena značajnih količina droge.
Kako je pričao ovaj inspektor, oni koji se bave ovim rabotama su uvek ispred njih koji korak, jer teško je starim stojadinom stići „audije“, „mercedese“ i automobile te klase. Verujemo da se situacija nije mnogo promenila nabolje u smislu uslova rada, tehničke opremljenosti i povećanja izvršilaca, tako da što se toga tiče izgleda da je – status kvo.
Prema tvrdnjama ovog inspektora više ne važi podatak da je u Sremskoj Mitrovici najveći broj narkomana, nego ih podjednako ima u svim većim sremskim mestima, mada ni sela ne zaostaju po tom pitanju.
Službeni podaci iz tog vremena su govorili da u celom regionu ima oko 200 registrovanih narkomana, što, naravno, ni izbliza ne odgovara stvarnosti i realnom broju za koji poznavaoci prilika kažu da je realan ukoliko bi se na pomenutu cifru dodala nula.
Stoga policija i carinska služba na graničnim prelazima, a naročito na prelazu Batrovci prema Hrvatskoj u rutinskoj kontroli pronalaze određene količine opijata. Poslednja u nizu tih priča je od pre nekoliko dana, kada je u automobilu nemačkih registarskih tablica kojim je upravljao crnogorski državljanin Isat I. iz Rožaja policija pronašla 3.118 grama heroina spakovanih u šest paketa koji su bili sakriveni u šupljinama vozila.
Neretko na ovom prelazu policija zapleni i veće količine. Tako je bilo lane u maju kada je u specijalno napravljenim bunkerima u automobilu marke „mercedes“ nađeno 20 kilograma heroina koje je pokušao da prošvercuje albanski državljanin. On je i osuđen nepravosnažnom presudom u Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici na zatvorsku kaznu od 12,5 godina. Pre nekoliko dana pretresno veće sudije Gorana Gnjidića u mitrovačkom Okružnom sudu izreklo je kaznu zatvora u trajanju od 10 godina Šefketu J., turskom državljaninu, zbog toga što je prošle godine pokušao iz Turske u Hrvatsku da prošvercuje 21,37 kilograma heroina. Uhvaćen je u rutinskoj kontroli sa 42 paketa sakrivena u sedišta mercedesa. Zanimljivo je da je njegov advokat u zamenu za odbranu sa slobode ponudio jemstvo teško 100.000 evra, ali pretresno veće nije ovo prihvatilo, tako da je vraćen u pritvorsku jedinicu do pravosnažnosti presude. Opšti utisak je da je, ipak, kaznena politika prilično pooštrena i da se sada za nedozvoljenu trgovinu opijatima izriču daleko veće kazne i to zatvorske, za razliku do pre nekoliko godina kada su se mahom izricale uslovne kazne.
Inače, do pre dve-tri godine o drogi se nekako mnogo više govorilo i na zvaničnim mestima. Tako je u tom periodu u Skupštini opštine formirano telo, koje su činili lekari, pedagozi, psiholozi, policajci, socijalni radnici, koje je imalo zadatak da deluje preventivno u rešavanju ovog problema. Tada je organizovan i niz akcija od predavanja o narkomaniji po osnovnim i srednjim školama, do organizovanja trbina na kojima su mahom mladima govorili stručnjaci iz ove oblasti.