Goleada protiv BSK-a na otvaranju prvenstva bila je samo šarena laža za one koji ne vide ili ne žele da shvate i priznaju da Partizan nije ispao iz trke za Ligu šampiona zato što je imao dva loša dana ili samo zbog toga što je AEL kolonija stranaca, a naš šampion snagu crpi iz klupske škole.
Poraz od superligaškog debitanta Donjeg Srema samo je pojačao očiglednu krizu rezultata crno-belih i, ono što je još gore i opasnije, krizu igre, pa i međuljudskih odnosa u klubu, koji istina ni u vreme najvećih uspeha nisu bili onakvi kakvima su predstavljani u javnosti, pa ne bi trebalo biti iznenađen ako račun za to, u najskorije vreme, bude ispostavljen treneru Vladimiru Vermezoviću. Po definiciji njegovog posla najodgovornijem za događaje na terenu, ma koliko oni bili refleksija zbivanja van tog parčeta trave, u prvom redu višegodišnjeg katastrofalnog vođenja kluba.
Ko je imao priliku da posmatra „parni valjak“ u najjačim proverama na pripremama, protiv Videotona, Šturma i moskovske Lokomotive, već tada je mogao da primeti lakoću s kakvom petostruki uzastopni srpski prvak prima golove, povremeno se muči s organizacijom napada i kuburi s realizacijom. Još pre mesec dana bili su uočljivi i nedostaci formacije sa samo jednim napadačem, problematičnost nekih trenerovih kadrovskih izbora i rešenja, limitiranost pojedinih igrača, kao i propusti u prelaznom roku, koji još nije zatvoren. Najzad, onima koji su svakodnevno dovoljno blizu ekipi nije bilo potrebno da se desi „slučaj Zvonimir Vukić“ pa da saznaju o jako lošoj komunikaciji šefa struke i ne baš malog broja fudbalera, pa i nekih članova stručnog štaba. Čak su i neki detalji u dva ubedljivo i lako dobijena meča s Valetom, u prvoj rundi borbe za LŠ, ukazivali na ranjivost postojećeg sistema igre i krhkost mira u kući. Priznanje Ognjana Damjanovića, jednog od strelaca u istorijskoj pobedi Donjeg Srema, ekipi iz mesta sa svega 3.000 stanovnika, da su u klinču s beogradskim velikanom „samo“ prekopirali AEL-ov visok presing, s puno duela, ide u prilog konstataciji da su Partizan, Vermezović i igra(či) crno-belih „pročitani“. I kao takvi ne predstavljaju strah i trepet čak ni u ovoj našoj sve jadnijoj Jelen Superligi.
U kontekstu priče onoga što bi tek moglo da se desi u Humskoj, još je indikativnija kritika Dragoljuba Vukadinovića na račun Vermezovića. Člana Upravnog odbora Partizana poznatog po tome što prvi, u ime ostatka vrhuške, glasno i jasno, naravno ne i slučajno, prozove trenera, i tako mu saopšti presudu pre njenog formalnog izricanja. A jedan od prvih saradnika predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića je još posle revanša s Kipranima zamerio neke stvari sadašnjem šefu struke, čiju poziciju dodatno otežavaju i sve intenzivniji navijački zahtevi za njegovom ostavkom, čak i sa južne tribine, koju drže „grobari“ bliski onima koji imaju ključeve klupske kase.
Doduše, ista navijačka frakcija na poslednjih nekoliko utakmica uče i buče i protiv predsednika crno-belih Dragana Đurića i njegovog društva, koje naravno ne dotiče „glas naroda“, čak ni to što je isti sa nekoliko stotina narastao na ceo stadion. Oni teraju po svome. Po već viđenoj matrici. Zato ne bi bilo ništa čudno da Vermezović dočeka na klupi duele s Tromsom, ovog četvrtka u Norveškoj i sledećeg u Beogradu, a onda da dobije šut kartu čak i ako „parni valjak“ uđe u Ligu Evrope. Kao svojevremeno Slaviša Jokanović posle eliminacije Žiline.
Kako u Partizanu smena trenera počinje onog trenutka kada budu postavljeni na tu funkciju, uprava vrlo verovatno uveliko traga za Vermezovićevim naslednikom. Ako uopšte bude išla dalje od svog dvorišta, tj. mladog i perspektivnog stručnjaka iz klupske filijale Teleoptika. Za stranca, čije bi zvučno ime, kao u slučaju Avrama Granta, makar nakratko prekrila tragove „zločina“, ovog puta se nema para, jer UO ovog leta nije unovčio još nijednog igrača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
