Srpkinja koja je napisala himnu Austrije

Paula je bila pesnikinja i spisateljica, a stihovi „Zemlja planina, zemlja reka“ nastali su neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada je u nadmetanju između 1.800 pristiglih radova pobedila u izboru za tekst pesme koji će biti zvanična himna Republike Austrije.

Uz muziku Volfganga Amadeusa Mocarta iz 1791. godine, reči njene pesme su 1947. potvrđene kao nova austrijska himna.

Rođena je u Beču, ali je svoje detinjstvo i mladost u periodu od 1889. do 1901. godine i od 1905. do 1913. godine provela u Puli, koja je tada pripadala Austrougarskoj.

Njen otac je bio Dušan Preradović, koji je prema sačuvanim podacima vodio poreklo od Preradovića, pravoslavnih Srba iz Srbije.

Oni su se u XVII veku, pre Velike seobe Srba, preselili u Bačku i nastanili u selu Leđen (danas Riđici) između Baje i Sombora.

U vreme preseljenja starešina zadruge Preradovića bio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Jedan deo porodice Preradović dobio je ugarsko plemstvo i koristio predikat fon Preradović.

Paula je imala dva brata i dve sestre. Udala se 1916. godine za austrijskog pisca i novinara Ernesta Moldena i imali su dvoje dece – Frica i Ota Moldena.

Njen muž je postao glavni urednik novina, a za vreme Drugog svetskog rata oni su se pridružili otporu protiv nacizma, zbog čega su zatvoreni.

Iako je uspela da preživi nacistički zatvor, tragovi takvog života su uzeli danak i ona je u svom stanu u Beču preminula već u 63. godini u maju 1951. godine.

U znak počasti, austrijska Pošta je 1996. godine izdala poštansku marku s likom Paule fon Preradović i naslovom himne.

Tako je država Austrija odala prizanje za doprinos, dok je u Srbiji mahom ostala zaboravljana i malo pominjana u javnosti.

U srpskom školskom programu njeno ime se ne pominje, te je nastavnicima i profesorima, kako istorije tako i srpskog, ostavljeno da se sami eventualno sete njenog značaja i pesama i tekstova koje je ostavila iza sebe.

Oba sina Paule i Ernesta takođe su se pridružila Pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata.

Zanimljivo je i da su oba sina pošla majčinim stopama i postala književnici.

Mlađi sin Fric je imao i karijeru uspešnog austrijskog diplomate. Kao pisac je objavio preko 20 dela, a interesantno je i da se ženio čak četiri puta.

Preminuo je u Tripoliju 2004. godine. Stariji sin Oto je kao pisac imao opus od oko desetak knjiga. Veći deo života proveo je na Kipru, gde je i umro 2002. godine.

Zemlja planina, zemlja reka

Planinska zemljo, zemljo na reci,

bogata poljima, zemljo katedrala,

zemljo čekića, bogate budućnosti,

dom si mnogim velikim sinovima,

naroda blagoslovljena smislom za lepotu,

hvaljena Austrijo,

hvaljena Austrijo.

Za koju se jako svađalo, oštro borilo,

u središtu si kontinenta,

poput snažna srca,

od najranijih si dana nosila

breme velikog poslanja,

napaćena Austrijo,

napaćena Austrijo.

Gledaj nas slobodne,

kako hrabro verujemo u nova vremena,

veselo radeći i puni nade,

dozvoli nam da se ujedinjeni u bratski zbor

zaklinjemo na vernost tebi, naša domovino,

voljena nam Austrijo,

voljena nam Austrijo.