Srpska kutija šibica posle one francuske

Sudeći po njegovim delima, on to veoma uspešno radi. Šta o svojim i izdavačkm ambicijama pisaca Braničevskog okruga kaže autor Francuske kutije šibica, dobitnik prestižne Deretine nagrade za najbolji neobjavljeni roman u 2006. godini.

– Posle romana „ Zemunica u Ajndhovenu“, u izdanju „ Reči naroda“, u 2010. godini, očekuju me dve knjige kod beogradskih izdavača, što mi život čini srećnim. Naime, najveća izdavačka kuća dečije književnosti na Balkanu, Bookland, koju sa uspehom vodi gospodin Rade Radovanac, najuspešniji urednik prethodnog Sajma knjiga sa oko 2. 500 naslova iza sebe, objaviće već u martu knjigu sa dve moje komedije za decu- „ Lepenko medju Srbima“ i „ Škola za srpske veštice“. Izdavačka kuća „ Dereta“, svakako jedna od najznačajnijih u Srbiji, kojoj sam posebno emotivno naklonjen jer mi je svojom nagradom za najbolji neobjavljeni roman „ Francuska kutija šibica“ u 2006. godini, preokrenula (književni) život, sva je prilika objaviće ove godine moj roman „Srpska kutija šibica“. Rukopis romana je kod direktorke i vlasnice Dijane Derete. Između dve „kutije“ nema mnogo dodirnih tačaka, tako da ovaj roman nije u direktnoj vezi sa nagrađenim. Pre bi se reklo da se radi o simbolici vremena i prostora, pošto se radnja u „Srpskoj kutiji šibica“ odvija u dva vremena, sadašnjem i u vreme Prvog svetskog rata, 1916. godine. Tema priče je stradanje zatočenika u po zlu čuvenoj tvrđavi u Aradu, u Rumuniji. O aradskoj tvrđavi je mnogo toga napisano. Pokušao sam da njenu pogubnost i mističnost do današnjeg dana dočaram na jedan sasvim neočekivani način, što mi je, priznajem iziskalo napor da čak četiri verzije ovog romana prekucam, dok nisam došao, reklo bi se, do prave, napominje Radovanović.

Pošto ne spada u sujetne ljude, kako kaže, rukopis je dao na čitanje trojici „ momaka“ od pera- Beograđanima Zoranu Bognaru, sadašnjem i Petru Arbutini, doskora uredniku u Dereti, kao i Požarevljaninu Milisavu Milenkoviću.

-Njihova mišljenja su mi mnogo pomogla, jer napisati roman sa kompozicijom kao što je „ Srpska kutija šibica“ slično je izgradnji solitera, a takvo predprijatije bez saveta stručnjaka, moglo bi da se nakrivi. Uostalom, slično je bilo i sa „ Francuskom kutijom šibica“ koju je, tada, prvi pročitao i o njoj se pozitivno izrazio urednik Edicije Braničevo Aleksandar Lukić. Kada se radi o piscima Braničevskog okruga, oni, ali i izdavači su u nekoj vrsti ofanzive. Osim Edicije Braničevo, stvorena je još jedna mogućnost da pisac ne samo objavi knjigu, već da se o njoj čuje u širim okvirima, što je nužan preduslov za uspeh i pisca i izdavača. Radi se o Ediciji Podružnice UKS za Braničevski okrug, čiji je urednik pisac Milisav Milenković. Četiri naslova u prošloj i pet planiranih za ovu godinu, ali i uključivanje u rad UKS, donelo je ovoj Podružnici naziv najbolje u Srbiji. Nevolja je što samo opština Malo Crniće, sa svojim predsednikom Esidolom Perićem podržava novčano ovu značajnu aktivnost. Budući da se ne radi samo o piscima sa područja te opštine, ostale, pa i grad Požarevac, mogli bi da razmisle o nekoj vrsti učešća (čitaj: finansijske podrške), jer bar polovina pisaca koji konkurišu za objavljivanje u 2010. godini su iz Požarevca, kaže Slaviša Radovanović, autor brojnih romana među kojima i „ Sedmo silovanje“, inspirisan životom i pre svega novinarskim radom Mileta Veljkovića burnih devedesetih godina, prvog urednika i jednog od osnivača Braničeva Danas.