Masovno obraćanje kosovskih Srba za rusko državljanstvo svedočanstvo je da se ljudi koji su izgubili nadu da će dobiti pomoć od svojih, obraćaju Rusiji kao poslednjoj nadi, smatra stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin.
Ali, za razliku od Srba koji bi da postanu ruski građani i ostanu na Kosovu, Rogozin misli da bi ih, kao novopečene Ruse, trebalo poslati u Sibir, da „poprave“ tamošnju demografsku sliku. Tamo bi bili zaštićeni od „genocida“.
Dmitrij Olegovič Rogozin (47) ruski je ambasador u NATO od 2008. Kada je o Srbiji i NATO reč, Rogozin je u više navrata isticao da se Alijansa ponaša neodgovorno. „Umesto da zauzmu neutralnu poziciju u skladu s rezolucijom Saveta bezbednosti UN, oni drže kosovsko-albansku stranu“, ocenio je povodom krize na administrativnim linijama.
Srbija, po njegovom mišljenju, neće moći da postane članica NATO dok ne prizna Kosovo, mada ne razume „poziciju onih predstavnika srpske političke i vojne elite koji žele ulazak u NATO“. Da li će Srbija da uđe u NATO njena je „unutrašnja stvar koja treba da se reši na referendumu“, ali neutralnost bi bila pametan izbor, drži Rogozin.
Uprkos svojim kritikama na račun Severnoatlantske alijanse i njenih perjanica – govorio je, između ostalog, da je NATO u Libiji ratovao za gas i naftu i da hladni rat nikada nije prestao jer Amerika Rusiju i sada smatra neprijateljem – Rogozin je dao značajan doprinos uspostavljanju partnerstva između Rusije i NATO, samim tim i resetovanju odnosa Kremlja sa Amerikom.
Pre odlaska na dužnost u Brisel, Rogozin je bio popularan političar u Rusiji, lider partije Rodina koja je u jednom trenutku bila četvrta po snazi. Desničar je po opredeljenju, desetak godina je bio poslanik u Dumi. Devedesetih se srčano zalagao za prava Rusa u zemljama nastalim na teritoriji bivšeg SSSR-a. Zbog predizbornog slogana „Počistimo đubre“, 2005. mu je zabranjeno, zajedno sa partijom, učešće na izborima za moskovsku skupštinu. Šovinistička parola, smatraju analitičari, bila mu je podmetnuta kako se ne bi kandidovao na predsedničkim izborima 2008. Protivio se određenim potezima vlasti, jednom je i štrajkovao glađu, ali uvek je podržavao Vladimira Putina.
Rogozin je Moskovljanin, otac mu je čuveni naučnik u vojnoj industriji. Diplomirao je žurnalizam i ekonomiju, doktorirao iz bezbednosnih studija, govori francuski, italijanski, španski, engleski, češki i ukrajinski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
