Srpska nauka se ne ceni veoma visoko u međunarodnim krugovima

Mlada po godinama, ali sa zavidnim istraživačkim rezultatima, Đorđević parira mnogo iskusnijim kolegama, od kojih su neki u penziji. U razgovoru za Danas objašnjava kako je uspela da se nađe u društvu dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu:

– Mislim da je osnovni razlog zbog kojeg se nalazim na ovoj listi aktuelnost teme mog istaživanja. Naime, bavim se proučavanjem kvark-gluonske plazme (KGP), to jest stanja materije koje nastaje na ekstremno visokim temperaturama i pritiscima. Smatra se da je ovo stanje postojalo u ranom univerzumu, a danas se kreira u moćnim sudaračima čestica, kao što je LHC u CERN-u kod Ženeve. Dakle, proučavanje kvark-gluonske plazme omogućava da se razumeju osobine i poreklo materije u njenom najelementarnijem obliku – kaže Đorđević.

*Otkud interesovanje baš za tu oblast?

– U ovu oblast istraživanja me je u prvoj godini doktorskih studija na Kolumbija univerzitetu uveo moj mentor Miklos Gyulassy, koji se smatra jednim od najznačajnijih nuklearnih fizičara današnjice. Godine 2001. su krenula merenja na prvom moćnom sudaraču RHIC u Brukheven nacionalnoj laboratoriji u SAD, u kojem je kvark-gluonska plazma i otkrivena. Upravo u tom periodu sam uvidela koliko je bitno da eksperiment i teorija, iako nezavisni, budu usko povezani. To jest, da teorija bez eksperimentalne potvrde, kao ni eksperimentalni rezultati bez odgorajućeg teorijskog razumevanja, ne znače mnogo. KGP je, nakon eksperimentalnog otkrića, ušla u veoma uzbudljivu fazu proučavanja njenih osobina, za šta se trenutno ulažu milijarde evra za eksperimente na velikim sudaračima čestica. Naš tim razvija matematičke/fizičke modele koji omogućavaju da se iz tih podataka odrede osobine KGP,  to jest da se što optimalnije iskoriste podaci generisani u ovim kolosalnim naučnim investicijama. Samim tim, kvalitetan rad na ovako aktuelnoj tematici, mora biti i odgovarajuće prepoznat, što je i dovelo do visoke citiranosti koje pominjete.

*Zanimljivo je da se na listi za 2019. u prvih deset naučnika iz Srbije nalazi i Vaš kolega sa Instituta za fiziku Pasi Huovinen, koji je upravo član Vašeg istraživačkog tima. Zajedno radite upravo na pomenutom projektu. Za to ste 2016. dobili grant Evropskog istraživačkog saveta u vrednosti od 1,4 miliona evra kao prvi istraživač iz Srbije u oblasti prirodnih nauka u projektu „Horizont“. Dokle se stiglo sa istraživanjem?

– Ovo su najprestižniji naučni projekti Evropske unije, koji se dodeljuju za istraživanja sa visokim rizikom, odnosno koje je veoma teško ostvariti, ali čija uspešna realizacija nosi veliku dobit. Ovaj projekat za mene predstavlja veliku čast, ali istovremeno i izazov. Sada, nakon tri godine od početka, srećna sam da je napredak projekta ocenjen kao veoma uspešan od Evropske komisije, prvenstveno zato što je objavljen značajan broj uticajnih radova u uglednim međunarodnim časopisima. Takođe, projekat je privukao (i kod nas zaposlio) dva vrhunska eksperta iz inostranstva, od kojih je jedan upravo dr Pasi Huovinen, zadržao je u zemlji neke od naših najboljih studenata i omogućio da se nabavi vrhunska oprema. Možda najvažnije, naši dosadašnji rezultati su pokazali da je rizična ideja za koju smo dobili fondove i više nego ostvariva.

*Sa raspisivanjem konkursa za naučnoistraživačke projekte kasnilo se deset godina. Koliko je to ostavilo ili će ostaviti uticaja na nauku u Srbiji? Šira javnost snagu  naše nauke meri najčešće preko pozicije Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi.

– Parametre naučne produktivnosti, kao što je ukupan broj objavljenih radova, kvalitet časopisa u kojima su objavljeni, citiranost i slično na nivou čitave zemlje zaista ne znam. Međutim, ako pitate za moje subjektivno misljenje, mislim da se srpska nauka ne ceni veoma visoko u međunarodnim naučnim krugovima. Odnosno, i pored toga što postoje vrhunske istraživačke grupe u našoj zemlji, njih nažalost nema mnogo. Ovo je problem koji je u kraćem vremenskom periodu teško promeniti, odnosno posledica je višedecenijskog zanemarivanja nauke. Jedino rešenje je zapravo konstantna, ozbiljna i dugotrajna podrška države razvoju nauke u Srbiji.

*Fond za nauku je finansirao istraživanja u vezi sa kovidom-19. Zanimljivo je da projekat koji ste prijavili sa grupom izuzetnih stručnjaka nije prošao. Na tom projektu već radite, ima li rezultata?

– Oformili smo multidisciplinarni tim, koji uključuje istraživače sa Biološkog, Medicinskog fakulteta i Instituta za fiziku. Time smo povezali ekspertizu iz matematičkog modelovanja i analize kompleksnih podataka, sa kvantitativnom biologijom i medicinom. Naš osnovni cilj je da razumemo faktore koji određuju progresiju infekcije u populaciji: kako efekte socijalnog distanciranja, tako i meteorološke i demografske faktore koji određuju prenosivost virusa. Ovo razumevanje je važno ne samo za analizu rizika tokom pandemije, već i za dugoročno predviđanje ponašanja virusa u populaciji u slučaju da kovid-19 ostane trajno prisutan. Do sada su nam prihvaćena dva rada iz ove tematike u uglednim međunarodnim časopisima, jedan je u razmatranju, još dva su u pripremi, a čime kroz fundamentalnu nauku doprinosimo globalnom razumevanju kovid-19. Zato je ceo naš tim veoma ponosan na uspeh koji smo ostvarili! Mogli smo i dosta bolje da smo dobili fondove koje ste pomenuli, ali nažalost nismo prošli ni prvi krug selekcije zbog procene komisije o nerealnom i neizvodljivom predlogu istraživanja. Ovo, međutim, pokazuje da mogu da se postignu značajni rezultati i u uslovima koji su daleko od optimalnih, naravno uz veliku motivaciju, rad i zalaganje.

Manjak iskustva

*Kako ocenjujete rad Fonda za nauku?

– Smatram da je u pitanju suštinski pozitivna inicijativa, koja je zamišljena sa ciljem da se sa značajnijim finansijskim sredstvima podrže kvalitetnije naučne grupe i istraživanje u Srbiji. Naime, raniji princip je bio da se ionako mali fondovi ravnomerno raspodele na gotovo sve istraživačke grupe, što u praksi eliminiše kompetativnost naučnog rada, a cilj formiranja fonda je da se to promeni. Ostaje, međutim, otvoreno kako će u praksi ovo biti realizovano, a što sa sobom nosi veliku odgovornost za budućnost nauke u Srbiji. Na osnovu mog dosadašnjeg iskustva sa Fondom, utisak je da se trude i da im je stalo da Fond bude uspešan. Međutim, takođe se stiče utisak i preteranog insistiranja na formalnostima, što opterećuje naučnu kreativnost, kao i po mom mišljenju manjka iskustva i kapaciteta za objektivnu ocenu kvaliteta predloženih naučnih projekata. Ovo je neophodno da se što pre ispravi.