Srpske škole u PISA ogledalu – izostanci, manjak kompjutera, lošije opremljene učionice

Ali PISA nudi i obilje zanimljivih podataka o brojnim faktorima koji na posredan ili neposredan način mogu uticati na učenička postignuća i koji mogu biti od velike pomoći pri trasiranju obrazovnih politika svake zemlje.

Zahvaljujući finansijskoj pomoći Fonda za otvoreno društvo Srbija je ove godine učestvovala programu PISA Lead analyst, koji je omogućio da ujedno sa podacima o postignuću naših učenika saznamo i o drugim relevantnim analizama za obrazovni sistem Srbije, kaže za Danas dr Marina Videnović, vodeća analitičarka u PISA 2018 u Srbiji.

Rezultati te analize, u koju je naš list imao uvid, svedoče da je izostajanje sa nastave veliki problem u školama u Srbiji i po tome smo znatno iznad proseka OECD zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Statistika pokazuje da je četvrtina naših učenika neopravdano izostala iz škole najmanje jedan dan tokom dve nedelje pre nego što su radili PISA test; 41 odsto je izostalo najmanje sa jednog časa, a 61 odsto učenika je bar jednom zakasnilo na nastavu iz neopravdanih razloga. Izostanci su češći kod petnaestogodišnjaka koji imaju niže postignuće na skali čitalačke pismenosti (ispod nivoa 2). U ovoj grupi 47 odsto je propustilo bar neki čas, a 31 odsto ceo dan. Najviše neopravdanih izostanaka prave đaci koji pohađaju četvorogodišnje srednje stručne škole.

Zabrinjava podatak da se svaki četvrti učenik u Srbiji ne slaže sa tvrdnjom da je važno truditi se u školi. Sličan procenat ne veruje da će im trud u školi pomoći da dođu do dobrog posla. Nešto je veća vera u povezanost između uspeha u školi i upisa dobrog fakulteta. Kada se ukrste odgovori na ova pitanja izdvaja se 10 odsto učenika koji ne veruju da će im školski uspeh pomoći kasnije u životu, ni u slučaju da izaberu fakultet, niti u slučaju da budu na tržištu rada. U poređenju sa OECD zemljama, primetno je da učenici u Srbiji znatno manje veruju u to da je naporan rad u školi važan. Devojčice nešto više vrednuju školu od dečaka. Marina Videnović ukazuje da su problemi izostajanja i niskog vrednovanja škole međusobno povezani, jer olako izostajanje ukazuje na to da učenici, verovatno i njihovi roditelji, ne veruju da se nešto bitno propušta ukoliko dete ne ode u školu.

Većina naših učenika (62 odsto) očekuje da će završiti fakultet, što je slično procentu u OECD zemljama (56 odsto). Nivo obrazovnih aspiracija je povezan sa ekonomskim statusom učenika: 87 odsto učenika sa najvišim ekonomskim statusom očekuje da će završiti fakultet u poređenju sa 41 odsto onih koji imaju najniži ekonomski status. Videnović kaže da je otvoreno pitanje koliko su ta očekivanja realna i dodaje da dečaci imaju niže obrazovne aspiracije od devojčica.

Analiza je pokazala i da su srpskih petnaestogodišnjaci zadovoljniji životom od vršnjaka iz OECD zemalja, što je ohrabrujući podatak. Razlike u zadovoljstvu životom povezane sa socioekonomskim statusom izražene su u većini zemalja koje učestvuju u PISA studiji. U Srbiji, slika je slična onoj dobijenoj u OECD zemljama. Učenici nižeg socioekonomskog statusa nešto su manje zadovoljni životom od ostalih đaka. Razlika nije velika, ali je statistički značajna.

Istraživači su analizirali da li se učeničko zadovoljstvo životom može predvideti, ako znamo kako se on oseća u školi i kako je doživljava. Utvrđeno je da su đaci koji ne osećaju da pripadaju školi, češće izloženi nasilju, disciplina na času je lošija, opažaju da imaju manju podršku i zainteresovanost nastavnika za njih, a manje su zadovoljni i sopstvenim životom. Drugim rečima, mere koje su usmerene na poboljšanje, uopšteno govoreći, klime u školi mogu značajno doprineti poboljšanju dobrobiti učenika. Uočeno je i da na zadovoljstvo učenika najviše utiče ako imaju osećaj pripadanja školi i da su njihovi nastavnici za njih zainteresovani.

Oko 80 odsto đaka koji su učestvovali u PISA istraživanju, imaju osećanje pripadanja školi i pozitivne odnose sa svojim vršnjacima. Ipak, u Srbiji svaki četvrti učenik ne oseća da pripada školi, svaki peti sebe doživljava kao stranca u školi, dok se 17 odsto oseća usamljeno.

Nedostatak ili nepostojanje adekvatnih didaktičkih sredstava ometa odvijanje nastave 50 odsto škola u Srbiji, a u sličnom broju obrazovnih ustanova problem je nedostatak ili nedovoljan kvalitet fizičke infrastrukture, procenjuju direktori škola. Marina Videnović ukazuje da u odgovorima na pomenuta pitanja direktori nisu iskazivali svoje zadovoljstvo nastavnim i materijalnim resursima, nego su procenjivali koliko njihov nedostatak ometa nastavu. Zbog toga se, dodaje, može pretpostaviti da postoje škole koje nemaju dovoljno resursa, ali je procena direktora da taj nedostatak ne utiče negativno na nastavu.

S druge strane direktori visoko ocenjuju kompetencije nastavnika. Prema njihovim procenama samo pet odsto učenika pohađa škole u kojima nedostatak nastavnog osoblja ili njihova nestručnost utiču negativno na nastavu.

S druge strane, svaki peti đak ide u školu koja nema ili nema dovoljno stručnih saradnika, dok samo dva odsto đaka pohađa školu u kojoj su stručni saradnici neadekvatni ili nedovoljno kvalifikovani. Drugim rečima, vidljiva je potreba za povećanjem broja stručnih saradnika u školama.

Približno polovina učenika u Srbiji pohađa školu u kojoj direktori nisu zadovoljni brojem digitalnih uređaja koji su povezani na internet (46 odsto), kao ni brojem uređaja koje mogu koristiti u nastavi (57 odsto), kvalitetom internet mreže (39) i kvalitetom uređaja koji poseduju (51). Takođe, većina učenika (59 odsto) pohađa školu koja nema dostupnu onlajn platformu za učenje. Rezultati pokazuju i da je broj računara dostupnih učenicima u našoj zemlji znatno niži od OECD proseka.

U Srbiji je 44 odsto učenika prijavilo je da je tokom prethodnih 12 meseci najmanje jednom bilo izloženo nekom od oblika školskog nasilja. Dečaci su u odnosu na devojčice statistički značajno više izloženi nasilju. Prednjači verbalno nasilje (33 odsto), dok je svaki peti učenik bio žrtva fizičkom nasilju. Kada se uporede različiti tipovi škola, dolazi se do podatka da su đaci koji pohađaju trogodišnje škole više izloženi nasilju nego učenici iz OECD zemalja. S druge strane, deca koja pohađaju gimnazije, medicinske i ekonomske škole su manje izložena nasilju od proseka u OECD zemljama. Ohrabrujući je podatak da se više od 70 odsto učenika u Srbiji slaže sa tvrdnjama koje negativno govore i osuđuju školsko nasilje.

U Srbiji je oko 77 odsto učenika izjavilo da njihov nastavnik srpskog jezika postavlja jasne ciljeve za učenje, što je na nivou proseka u OECD zemljama. Oko 60 odsto đaka kaže da na početku svakog časa nastavnik ponovi ono što su naučili na prethodnim, dok je prosek u OECD zemljama niži i iznosi samo 44 procenta. Nešto manje od polovine učenika (42 odsto) izjavilo je da nastavnik menja sadržaj lekcije ili teme koja je za većinu učenika teško razumljiva, što je na nivou proseka drugih država. Polovina učenika u Srbiji izjavljuje da nastavnici prilagođavaju lekcije potrebama odeljenja, dok je procenat učenika u OECD zemljama oko 56 odsto. U pogledu prilagođavanja podučavanja individualnim potrebama učenika, đaci iz Srbije su procenili da je takav pristup njihovih nastavnika nešto manje prisutan (52 odsto) nego kod nastavnika u OECD zemljama (54 procenta).

– Što se tiče pružanja povratne informacije, primećujemo da oko polovine učenika na svim ili gotovo svim časovima dobija povratnu informaciju od svojih nastavnika. Detaljna, jasna i motivišuća povratna informacija smatra se jednom od najvažnijih komponenti uspešne nastave. Ipak, polovina učenika u Srbiji tokom nastave ne dobija ovu vrstu podrške pri radu. Dobijeni procenti su slični onima u OECD zemljama, što ukazuje na to da većina zemalja sa savremenim obrazovanjem mora da poboljša nastavu u smeru poboljšanja povratnih informacija koje učenik dobija. Važno je napomenuti da kvalitet povratnih informacija nije bio predmet ove studije – navodi Videnović.

Ona dodaje da su kao posebno osetljiva grupa u PISA 2018 izdvojeni učenici iz trogodišnjih škola. NJih čak 80 odsto ne uspeva da dostigne osnovni nivo pismenosti.

– Jedno tumačenje ovih rezultata koje možemo očekivati u javnosti jeste da za zanate ni treba osnovni nivo pismenosti. Ali to nije tačno, jer će ubrzani razvoj tehnologija pred ove učenike postaviti izazov da se snađu na turbulentnom tržištu rada. Podaci ukazuju i da je reč o učenicima koji su u ozbiljnom zaostatku. Princip visokog uspeha i odličnih ocena je doprineo tome da se učenici koji zaostaju u savladavanju gradiva ne identifikuju na vreme i da im se zbog toga ne pruži adekvatna podrška. Takođe, rezultati ukazuju da je sa stanovišta kurikularnih promena potrebno u nastavu trogodišnjih učenika uvesti sadržaje koji doprinose razvoju osnovnog nivoa pismenosti – kaže Videnović.

Disciplinski problemi

Iz perspektive učenika koji pohađaju škole u Srbiji, najčešći disciplinski problemi na časovima su to što đaci ne slušaju šta nastavnik govori i prave buku i nered u učionici. Na primer, jedan od tri učenika prijavljuje da, na svakom času ili na većini časova, učenici ne slušaju nastavnika ili da je velika buka i nered, a jedan od četiri đaka kaže da nastavnik mora dugo da čeka da se učenici utišaju na svakom ili na većini časova. Kada se ovi rezultati uporede sa onima dobijenim u OECD zemljama primećuje se da veći broj đaka iz naše zemlje izveštava o disciplinskim problemima, ali razlike nisu velike.

– Kod nas učenici u nešto većem broju ne slušaju nastavnika dok govori, što upućuje na to da ono o čemu nastavnik predaje i način na koji predaje nije u skladu sa interesovanjima petnaestogodišnjaka – kaže Videnović.

Nastavničke plate

U zemljama koje su učestvovale u PISA studiji analiziran je i raspon plata nastavnika, odnosno procentualno povećanje plate od početne do najviše plate koju može primiti. Srbija spada u zemlje u kojima je razlika u početnoj i maksimalnoj plati nastavnika izrazito mala. Maksimalno povećanje zarade nastavnika iznosi samo 16 odsto početne plate, i taj procenat je isti za zaposlene u osnovnim i srednjim školama. U Srbiji je veće povećanje samo u odnosu na Severnu Makedoniju, gde ne postoji raspon u platama nastavnika. U Rumuniji plata nastavnika može biti skoro duplo veća od početne, u Sloveniji, Mađarskoj i Poljskoj razlika iznosi oko 70 odsto, a u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj do 50 procenata.

Veličina odeljenja

Prema procenama direktora škola, prosečan učenik u OECD zemlji pohađa nastavu u odeljenju koje ima 26 učenika, dok je u Srbiji u jednom odeljenju prvog razreda srednje škole u proseku 29 đaka. U OECD zemljama, prosečan učenik pohađa školu u kojoj ima 13 učenika na svakog nastavnika. Odnos učenik – nastavnik je u opsegu od skoro 30 učenika po nastavniku u Brazilu, Kolumbiji, Dominikanskoj Republici i Meksiku, do manje od 10 učenika po nastavniku u Albaniji, Belgiji, Grčkoj, Mađarskoj, Islandu, Luksemburgu, Malti i Poljskoj. U prosečnoj školi u Srbiji na svakog nastavnika ima 10 đaka. U našoj zemlji je veličina odeljenja nešto viša od proseka, a broj nastavnika prema broju učenika nešto niži od prosečnog u OECD zemljama.

Dodatna i dopunska nastava

U istraživanju je ispitivano i to da li škola nudi nešto više od redovne nastave i vannastavnih aktivnosti, kao što su dopunska ili dodatna nastava na srpskom jeziku. Dve trećine učenika pohađa školu u kojoj se održava dopunska ili dodatna nastava. Ipak, trećini nije pružena mogućnost za ovaj vid podrške. Podatak dodatno zabrinjava ukoliko se ima u vidu da su dopunska i dodatna nastava obavezne i u sklopu četrdesetočasovne radne nedelje nastavnika.