Srpski đaci nisu diskriminisani

Na društvenim mrežama osvanulo je obaveštenje sa informacijama o merama afirmativne akcije za upis u srednje škole, koje je Ministarstvo uputilo osnovnim školama, što je izazvalo brojne negativne komentare da se time učenici srpske nacionalnosti dovode u neravnopravan položaj, te da im romska deca zauzimaju mesta u srednjim školama, jer im se fiktivno dodaju bodovi i za zadatke koje ne urade tačno. Na nekim sajtovima objave su potom uklonjene.

Gordana Cvetković, rukovoditeljka Grupe za obrazovanja manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete, demantuje ove proizvoljne interpretacije. Napominje da su Pravilnikom o upisu u srednje škole predviđene mere i postupci za upis učenika romske nacionalne manjine u srednju školi pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti.

Cvetković podseća da je taj pravilnik donet 2016. i u ovoj školskoj godini u njemu nema novina. Po tom pravilniku, ukupan broj bodova koje ostvare učenici romske nacionalne manjine, po osnovu uspeha iz škole i na završnom ispitu, uvećava se za 30 odsto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Dakle, ako je neki učenik osvojio 70 poena, njemu se po osnovu pomenutih mera dodaje devet bodova. Romskim učenicima iz porodica koje dobijaju novčanu socijalnu pomoć ukupan broj poena se uvećava za 35 odsto od broja bodova koji im nedostaju do 100.

– Zahvaljujući merama afirmativne akcije, svake godine u srednje škole u Srbiji upiše se nešto više od 1.000 učenika romske nacionalnosti. Cilj Ministarstva prosvete je da se kontinuirano povećava broj učenika romske nacionalnosti koji upisuju i završavaju srednju školu. Ove aktivnosti svakako ne ugrožavaju pravo druge dece na obrazovanja, budući da u srednjim školama ima šest do sedam hiljada više mesta nego učenika koji završavaju osmi razred i za njih konkurišu – ističe Cvetković.

Mere afirmativne akcije uvedene su pre petnaestak godina, ali su ranije ovi đaci upisivani preko predviđenih kvota. Na isti način su upisivani i učenici sa smetnjama u razvoja i invaliditetom, kao i đaci sa preporukom zdravstvene komisije. Cvetković kaže da se to pokazalo kao nedovoljno dobro rešenje, jer se u odeljenjima s većim brojem đaka od predviđenog normativom ne može pružiti adekvatna dodatna podrška svima. Ona napominje da Ministarstvo nije dosad dobilo primedbe zbog načina upisa romskih učenika ni od nastavnika, niti od roditelja. Podseća da je zbog ranije polemike u javnosti svojevremeno reagovao i zaštitnik građana, koji je podržao afirmativne mere pri upisu romske dece u škole. Naša sagovornica ukazuje i na član 21 Ustava Srbije, koji propisuje da se „ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima“.

Povlašćeno i na fakultetima

Afirmativne mere se primenjuju i pri upisu studenata romske nacionalne manjine na visokoškolske ustanove, za koje je opredeljen jedan odsto mesta na budžetu i na njih se, ukoliko ostanu nepopunjena, ne mogu upisivati druge kategorije studenata.