Srpski i hrvatski lingvisti zajedno istražuju

Grupa lingvista i lingvistkinja sa srpskog i hrvatskog govornog područja prihvatila se zadatka da formira zajednički izvor raznovrsnih jezičkih podataka za istraživanje srpskog i hrvatskog, kao i regionalnu mrežu naučnika koji žele da se jezikom bave objektivno i naučno. Ovaj poduhvat se može smatrati novinom na terenu balkanske lingvistike i njene univerzitetske nastavne prakse, koja je u velikoj meri ideološki opterećena i zasnovana na zastareloj metodologiji.

Kako ističu sagovornice Danasa, kroz ovaj projekat, u kome se predviđa i obuka u tome kako se podaci koriste u svrhu objektivnog zaključivanja, trebalo bi univerzitetskim nastavnicima olakšati uvođenje savremenih metoda u nastavu i omogućiti naučnicima da nadomeste znanja za koje osećaju da im nedostaju.

– Naš projekat bi trebalo da poboljša naučnu konkurentnost lingvista u regionu. Ideja je da kroz naše kurseve i kroz razmenu znanja u regionu što više lingvista ovlada najsavremenijim metodama lingvističke analize, što će im omogućiti da drže korak sa savremenom naukom i da objavljuju u prestižnim međunarodnim časopisima – kaže lingvistkinja Tanja Samardžić, direktorka Laboratorije za korpusna istraživanja Univerziteta u Cirihu i glavna koordinatorka projekta.

Metodološka obuka je dostupnija u drugim sredinama. Kako kaže lingvistkinja Maja Miličević, profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i koordinatorka za Srbiju, kod nas se malo toga organizuje, dok naši istraživači uglavnom nemaju sredstva za kurseve ili međunarodne letnje škole.

– U tome je možda osnovna razlika. Lingvisti se i u mnogim drugim sredinama i dalje u velikoj meri oslanjaju isključivo na sopstvena zapažanja i stavove, ili na proučavanje malobrojnih primera iz jezičke upotrebe, i nisu upoznati sa metodama kvantitativne obrade podataka. Insistiranje na upotrebi veće količine jezičkih podataka, kao i na objektivnosti i proverljivosti analiza, i drugde je novina u mnogim lingvističkim disciplinama – kaže Miličević.

Značaj projekta ReLDI je upravo u besplatnim seminarima za istraživače i istraživačice, kao i u pristupu jezičkim podacima.

– Bitan doprinos našeg projekta je upravo omogućavanje pristupa resursima. I u Beogradu i u Zagrebu postoje nezanemarljivi resursi koji, nažalost, nisu dostupni, ili su dostupni pod nejasnim uslovima, kaže Samardžić, koja je o projektu počela da razmišlja dok se i sama suočavala sa ovim problemom pri izradi disertacije. Kako dodaje, pristup jezičkim podacima je izuzetno značajan za odvajanje nauke od ideologije, „jer što više možemo da sagledamo kako se jezik stvarno koristi, to je manje prostora za neosnovane tvrdnje“.

Miličević objašnjava da se ovakvim zalaganjima indirektno bore i protiv viđenja lingvistike kao bavljenja normom ili politikom, koje je uobičajeno za naše krajeve.

– Lingvistika ispituje razne zanimljive pojave, od strukture jezika do toga kako učimo jezike koji nam nisu maternji, ili toga šta se dešava u našem mozgu kada koristimo jezik. Mi se u okviru projekta dotičemo i automatske računarske obrade i terenskih i eksperimentalnih istraživanja srpskog i hrvatskog jezika. Nadamo se da će naše aktivnosti uz pomoć novoformirane mreže istraživača dovesti do širenja svesti i van naučne zajednice o tome čime se bavi lingvistika kao nauka – kaže Miličević.

Projekat ReLDI uključuje i srpske i hrvatske jezičke podatke, zbog čega nam se nameće i pitanje jezičkih politika dveju susednih država. Naše sagovornice ističu da se ne bave jezičkom politikom, ali da je to svakako neizbežno pitanje za koje nude sopstveni pristup.

– Iako se ne bavimo jezičkom politikom, morali smo da se pozabavimo pitanjem odnosa jezika već pri izradi web prezentacije: pitanje je bilo da li ćemo imati odvojene stranice za hrvatski i srpski, kaže Samardžić i dodaje da je postojeća lokalna stranica, na kojoj je sadržaj uvek na jednom od ova dva standarda, rešenje za koje se nadaju da je prihvatljivo svima koji se rukovode racionalnim principima. Miličević dodaje da je u osnovi ovog projekta lingvistička biskost, „posebno u prilagođavanju za srpski jezik resursa prvobitno izrađenih za hrvatski, jer smatramo da je odvojen rad na njima neekonomičan“.

Lingvistkinja Marija Runić sa Univerziteta u Banjaluci, koja je pohađala jedan od seminara u okviru ReLDI, ističe da ovaj projekat „popunjava nedostatke u našem obrazovnom sistemu i povezuje nas sa modernim trendovima u jezičkim istraživanjima“.

– Ovim poduhvatom se demokratizuje institucija jezika, a autoritet prebacuje na nauku i podatke, čime se u potpunosti demistifikuje takav ekskluzivni nacional-simbol kakav je jezik na našim prostorima – kaže Runić.

Ministarstva ne daju novac

Ista grupa lingvista, uključujući i Nikolu LJubešića, docenta na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, koji je koordinator za Hrvatsku, još pre četiri godine je pokušavala da od ministarstava u Zagrebu i Beogradu dobije sredstva za slične projekte. Međutim, projekti nisu ni razmotreni ni ocenjeni od onih koji su konkurs raspisali, pa su izostali i odgovori od institucija.

– Ipak, mi smo sve to vreme razvijali saradnju bez finansijske podrške, što je rezultiralo eloboriranim predlogom projekta koji smo 2015. podneli Švajcarskom nacionalnom fondu za istraživanje (SNSF), gde smo i odgovor i sredstva dobili pet meseci nakon podnošenja prijave – kaže Tanja Samardžić.