Srpski naučnici među 100 najznačajnijih na svetu 1Foto: wikipedia

Na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike za 2016. godinu našla su se dva srpska naučnika – Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu u penziji, i Zoran Kadelburg sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Radenović se drugu godinu zaredom nalazi na ovoj listi.

Podsetimo, listu svake godine objavljuje kompanija „Tomson Rojters“, zadužena i za formiranje SCI liste koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta. U grupi najuticajnijih umova, prema broju naučnih radova u prestižnim časopisima i citiranosti, našlo se 3.000 istraživača iz ukupno 30 oblasti, a u svakoj je po 100 imena.

Prošlogodišnji plasman Radenovića doprineo je da Univerzitet u Beogradu popravi svoju poziciju na Šangajskoj listi i uđe među 300 najboljih visokoškolskih svetskih ustanova. Broj publikovanih naučnih radova i citiranost su neki od kriterijuma za rangiranje top 500 univerziteta na Šangajskoj listi.
I Radenović i Kadelburg, koji su inače zajedno objavili veliki broj naučnih radova, ne pridaju ovom uspehu preveliki značaj. Radenović, o kojem je naš list već pisao i čiji intervju Danasu je izazvao veliku pažnju javnosti, kaže da mu je drago što je ostao na listi i da želi da pomogne da Beogradski univerzitet uđe među 200 najboljih na Šangajskoj listi. On veruje da će to biti moguće već pri idućem rangiranju.

Skroman je i Zoran Kadelburg. Kaže da svom plasmanu među 100 najuticajnijih naučnih umova ne bi pridavao preveliki značaj i veruje da je to prirodna posledica kontinuiranog naučnog rada.

– To jeste dobar rezultat i ja sam zadovoljan, ali mislim da nije toliko spektakularan. Liste su relativna stvar, to je numerički pokušaj da se neke stvari rangiraju, ali ne bi trebalo sve brojčano vrednovati. Ima kolega koji su dobri, ali se ne nalaze na toj listi, a možda će biti sledeće ili neke naredne godine. Nekom je lakše, nekom teže da objavi naučni rad u međunarodnom časopisu, ali to ne znači da ste vi bolji od onoga ko jedne godine ne uspe da to uradi, jer postoje specifične oblasti u kojima se to teže postiže i gde citiranost nije velika kao u nekim drugim – ističe za Danas Kadelburg.

On smatra da Radenovićev i njegov plasman među 100 najuticajnijih naučnih umova ne može automatski da dovede do skoka Univerziteta u Beogradu među 200 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova u narednom rangiranju, napominjući da bi to bilo „preterano očekivati“.

Zasluge

Za ime Stojana Radenovića šira javnost je saznala kada ga je sredinom avgusta rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević označio kao jednog od najzaslužnijih za plasman našeg najstarijeg univerziteta među top 300. Radenović kaže da se nikada nije lično upoznao sa rukovodstvom Univerziteta, ali da je dobio poziv i prisustvovao proslavi Dana Univerziteta u Beogradu, te da mu je bilo neprijatno što ga je rektor u svom govoru više puta pominjao, jer, kako kaže, ima mnogo sjajnih mladih matematičara koji godišnje objave po pet-šest radova, što je odličan rezultat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari