Foto: M.S.Na obali Trgoviškog Timoka smešteno je selo Donja Kamenica. Centralnim seoskim trgom, koji meštani nazivaju Bair, dominira misteriozna Bogorodičina crkva.
Na nešto manje od petnaest kilometara od Knjaževca, na obali Trgoviškog Timoka, smešteno je selo Donja Kamenica.
Na prvi pogled – selo nalik desetinama drugih staroplaninskih sela: uzani most koji vodi preko mirne reke i prašnjavi put koji se nastavlja dalje ka centru sela – Bairu. Ipak, Donja Kamenica ni kom slučaju nije obično selo.
Seoskim trgom dominira neobična građevina – misteriozna Bogorodičina crkva za koju se pretpostavlja da je nastala krajem XIII ili početkom XIV veka.
Nije poznato ko je njen ktitor, da li srpski ili bugarski vlastelin. Iako je sasvim malena, dve kule koje dominiraju čine da izgleda grandiozno, pa zato neretko posetioci koji se po prvi put nađu pred crkvom ostanu bez reči.
Srpski Notr Dam – kako često nazivaju ovu crkvu, privlači pažnju ne samo svojom arhitekturom, već i neobičnim freskama, od kojih su pojedine jedinstvene u srednjevekovnom slikarstvu na našim prostorima.
„Ono što je veoma specifično za Bogorodičinu crkvu jeste to da su lica na freskama oštećena, na svim freskama izuzev jedne. Jedina očuvana freska je prikaz Tajne večere. Rasprostranjeno je mišljenje da su ova oštećenja nastala u periodu turske vladavine. Međutim, postoje i tvrdnje da freske nisu oštetili Turci, već da su oštećenja proistekla iz paganskih verovanja. Naime, bilo je rasprostranjeno verovanje da ako se ošteti lice freske, na taj način može da se povrati vid članu porodice, ili bliskoj osobi”, kazala je Ana Brdarac Mladenović, informatorka za turistički info centar u Donjoj Kamenici
Uzane merdevine vode na gornji sprat Bogorodičine crkve. Na gornjem spratu crkve na freskama je, između ostalog, prikazan ciklus stradanja Svete Petke, a jedna od najneobičnijih fresaka je upravo prikaz Svete Petke obnaženih grudi.
Na donjem spratu crkve kao specifična izdvaja se freska svetih ratnika Svetog Teodora Tirona i Svetog Teodora Stratilata koji zagrljeni jašu na konjima.
Upotreba vizantijsko plave boje svedoči o nameri ktitora da u Donjoj Kamenici izgradi svetinju koja će vekovima biti duhovno okupljalište. U srednjem veku nije bilo lako, a ni jeftino pribaviti prirodni plavi pigment koji je činio osnovu ove boje. Često je sama boja bila skuplja od zlata, upravo zato što se sirovina teško pribavljala, a i receptura pripreme boje bila je strogo čuvana tajna. U semantici boja, vizantijsko plavo je simbol nebeskog mira i nematerijalne svetlosti, pa otud i freske koje su naslikane ovom bojom zrače nezemaljskom svetlošću.
Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici biser je Timočke Eparhije, a pod zaštitom je države kao dobro od izuzetnog značaja.
Ne smete propustiti priliku da uživate u njenoj lepoti. Teško je reći kada je lepša – u proleće, kada procveta predivni vrt koji već godinama uređuje Merinka Stefanović, meštanka Donje Kamenice, ili u jesen kada priroda oboji sve u boje ruja. Lepa je i zimi, kada će vas neodoljivo podsetiti na prizore sa starih razglednica.
Lepa je uvek – to je ono vanvremensko i nadzemaljsko kojim vekovima zrači smeštena na obalama tihe reke, u nedrima Stare Planine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
