Kragujevac Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVICVišegodišnja bezobzirna infrastrukturno-saobraćajnano-razvojna marginalizacija Kragujevca i Šumadije, o čemu je naš list u više navrata pisao, sve negativnije se odražava na svakodnevicu žitelja šumadijskog dela Srbije.
I dok predsednik države i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić svojim partijskim kamaradima iz novosadskog SPENS-a poručuje da će mladi u Srbiji da (do)žive „Srpski san“, veliki broj žitelja još uvek najznačajnijeg industrijskog centra u zemlji, Kragujevca, ali i njegovog šumadijskog okruženja smatraju da žive sve lošije.
Prema poslednjen istraživanju CESIDA, naime, obavljnom u centralnoj Srbiji od 15.marta do 20. aprila, na uzorku većem od 11.000 ispitanika, a čiji su rezultati upravo objaveljeni u Kragujevcu, gotovo jedna trećina, preciznije 30 odsto anketiranih Kragujevčana smatra da živi lošije nego pre tri godine. Još je gore u Topoli i Kniću, gde po 37 posto ispitanika tvrdi da živi gore no pre tri godine, dok u Rači (Kragujevačkoj), 38 posto ispitanika kaže da živi lošije. Čak četvrtina Kragujevčana, nadalje, anketarima je reklo da “žive ispod granice podnošljivig”.
Ako je suditi prema rezultatima CESIDOVOG istraživanja, u Kragujevcu u kojem živi, radi i školuje se oko 200.000 ljudi, čak 50.000 njih smatra da živi nepodnošljivo. Znači li to, onda,da je Kragujevac, kao ono tokom 90-tih godina prošloga veka, kad su propali Zastava i sva ostala šumadijska industrijska preduzeća, ponovo postao “dolina gladi”.
Izvesnoje da nije još uvek, ali, ukoliko Fijat Krajsler uskoro ne saopšti informaciju o novom modelu, gotovo je sigurno da su perspektive Kragujevca i njegovih žitelja uveliko nevesele. Stanjem u Kragujevcu otuda je zadovoljno tek 18 odsto njegovih žitelja, koji nisu mnogi zadovoljniji ni situacijom u Šumadiji (20 odsto) I državi (28 procenata). Generalno, Kragujevčani su, pored ostalog, nejnezadovoljniji saobraćajem I ambijentom za poslovanje u gradu i Šumadiji.
Iz Topole, pak, poručuju da monopolsko ponašanje izvoznika „opasno ugrožava opstanak proizvodjača voća“ koji su,uz to, i administrativnimmerama Ministarstva privrede „dovedeni na rub propasti“.
-Trenutno je u Srbiji na delu kartelsko udruživanje velikih otkupljivača koji su uspostavili monopol i diktiraju cene i uslove plaćanja, tvrde u opštinskom rukovodstvo Topole koja, paktično “živi od voćarske i vinogradrske proizvodnje. Ponašanje izvoznika voća, poznavaoce šumadijskih pšrivrednih (ne) prilika podseća na način rada trgovaca oružjem, koji su cenama i uslovima (ne)plaćanja, ozbiljno ugrozili poslovanje, ako ne i opstanak ne samo valjevskog Krušika, nego i Zastave oružja, koja hrani oko 2.500 kragujevačkih porodica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
