„Srpski svet“, „ruski svet“ i genocid u Srebrenici

Tako otuđena Srbija od uticajnih međunarodnih aktera najviše i odgovara Rusiji, jer je okrenuta prvenstveno Moskvi, koja će je onda jedina i „braniti“ od Zapada, pred SB UN i od iracionalne „zelene transverzale“.

Odnos takozvanog „ruskog sveta“ i „srpskog sveta“ prema islamu i muslimanskom pitanju dijametralno se razlikuje i Moskva je tu krajnje perfidni igrač. S jedne strane, Rusija podržava Srbiju u Savetu bezbednosti UN da ratni zločin u Srebrenici ne bude proglašen genocidom, dok s druge strane podilazi i saoseća sa musilmanima u svojoj zemlji. Predsednik Vladimir Putin i njegovo okruženje na toj priči prave politički marketing i u više navrata ponavljaju kako će učiniti sve da u Donbasu ne bi došlo do krvoprolića poput onog u Srebrenici.

Rusi znaju da ukoliko ne prigrle muslimane u svom „ruskom svetu“, uradiće to neko drugi spolja i time se samo diže ulog za neki novi čečenski rat, ali i širi nezadovoljstvo po linijama dodira sa islamskom civilizacijom.

Genocid u Srebrenici će očigledno biti vododelnica budućeg geopolitičkog tretmana Beograda i njegovog bližeg rasejanja. Političari u Beogradu, Banjaluci, a sada već i u Podgorici, ne samo da negiraju genocid, već i veličaju njegove aktere i to je gola Ahilova peta vaskrsle „Velike Srbije“. Jer, Aleksandar Vučić dlaku je menjao i svašta je iz radikalskih dana poricao, osim ratnih zločina i genocida u BiH.

Za razliku od diktatora koji su bežali u Moskvu, kao bivši predsednici Kirgizije Askar Akajev i Ukrajine Viktor Janukovič, Rusija najverovatnije nije htela da udomljuje Slobodana Miloševića, ne samo zbog spoljnih zapadnih pritisaka ili narušavanja unutrašnje ruske harmonije, već pre svega zbog racionalne svesti da su joj u međunarodnoj politici izuzetno važne uticajne muslimanske države.