O ulozi žena u ratu i miru, kao i o istoriji Srpske učiteljske škole u Somboru, pisali su pre osamdeset godina dnevni listovi „Vreme” i „Pravda”.
Dnevni list Vreme je pre 80 godina pisao o ulogama žena. Žene su u zaraćenim zemljama, zamenile muškarce u raznovrsnim poslovima, a njihov rad je bio veoma cenjen.
One su vreme rata, preuzele ulogu domaćina u svojim domovima, jer su im muževi bili na ratištu – ovakva situacija se desila i za vreme prošlog rata.
Nakon završetka rata, muškarci su hteli da se žene vrate u kuhinje, što je bilo potpomognuto i ekonomskom krizom koja je zahvatila zemlju.
Međutim, žena je – iako je protivnik rata, shvatila da se treba potčiniti i „višim interesima, kao što je odbrana otadžbine.“
U tekstu se navodi da je borba žene za njena prava takva da teži za priznanjem žene kao „ravnopravnog ljudskog bića“. Da bi ona trebala sama izabrati svoju profesiju i način na koji želi da vodi život.
Prema tome, pozitivni rezultati se mogu dobijati samo na onom polju rada, za koje pojedinac, sam oseća volju i sposobnost.
Rad – kakav god da je, predstavlja neku vrednost u životu. Što znači da, kada se svaki rad bude radio sa voljom i sa razumevanjem, život će tada biti mnogo prostiji, a ljudi zadovoljniji.
U ovom tekstu se naglašava da sposobnosti koje u tadašnjem ratu pokazuju žene, mogu biti korisne i u vreme mira.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Dnevni list Pravda se bavio temom položaja Srba u Vojvodini posle Velike seobe.
Sombor je grad koji je davao velikane srpskom narodu. Neki od tih velikana – politički radnik Platon Atanacković, osnivač Matice Srpske Jovan Hadžić, osnivač i prvi direktor Velike škole u Beogradu Jovan Savić-Jugović kao i niz drugih radnika.
Među Južnim Slovenima, Sombor ima najstariju Učiteljsku školu, kroz koju je do 1940. godine prošlo preko 5.000 učitelja.
Ti učitelji, koji su prošli kroz ovu školu su bili proganjani od neprijateljskih vlasti jer su vršili svoju misiju „u vreme kada se teško srbovalo, kada se sve ono što se zvalo Srbin i što je bilo srpsko gonilo“.
Srbi su se našli na severu zemlje – u Vojvodini – još u XII veku, ali se tek Velikom seobom Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem, koja se desila davne 1690. godine, broj Srba povećao.
Srbi su se tada okupljali oko crkve koja im je bila jedino utočište. Škola gotovo da nije bilo, knjiga je bilo malo, a učitelji su dolazili iz Rusije.
Ovo pokazuje da prilike nisu bile zadovoljavajuće za Srbe, a tome je doprinosila i Marija Terezija koja je nastojavala, da sva srpska deca idu u nemačke škole i tim putem izvrši ponemčavanje Srba.
Godine 1776, Srbi su uspeli da izdejstvuju odobrenje za otvaranje narodnih škola. Međutim, time se nije mnogo postiglo. Po ugledu na ovaj ustav, uskoro se donosi sličan koji je važio za Bačku.
Tada je za školskog nadzornika postavljen Avram Mrazović, koji je u Somboru 1. maja 1778. godine otvorio „Normu“, u kojoj su se spremali učitelji. U svom poslu Mrazović je imao pomoć somborskog sveštenika, Atanasija Zarića. „Norma“ je u periodu od svog osnivanja do 1811. godine bila „rasadnik nacionalne prosvete u Vojvodini“.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.