Šta ako stigne dojava o bombi tokom prijemnog ispita?

Našem listu je tek jutros potvrđeno u Ministarstvu prosvete da se prijemni ispiti održavaju po planu, ali i dalje nema zvaničnih informacija šta su nadležni preduzeli ili će preduzeti da osiguraju bezbednost u školama.

– Potrebno je pojačano obezbeđenje škola, prethodni pregled prostorija od strane kontradiverzionih policijskih ekipa pre početka testiranja, škole moraju da budu pod nadzorom dok se ispit ne završi i umirivanje javnosti. To je kombinacija operativnih mera i dobre komunikacije – kaže za Danas Želimir Krešetović, stručnjak za krizni menadžment i profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje Danasa na koji način bi resorna ministarstva trebalo da komuniciraju sa javnošću i šta da preduzmu.

Više direktora škola u kojima će se za predstojeći vikend organizovati prijemni ispiti rekli su za Danas da su imali sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete i da je dogovoreno kako će se postupati.

Problem je, međutim, što te informacije nisu predočene svim učenicima i roditeljima.

Treba imati na umu da deca prijemne ispite ne polažu u svojim matičnim osnovnim školama, ne čak nužno ni u srednjoj školi koju nameravaju da upišu, da na ispit dolaze sama i da ni oni, a ni njihovi roditelji ne znaju šta će se dešavati ako u vreme trajanja ispita stigne dojava o postavljenoj bombi.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, učenici u takvoj situaciji neće biti evakuisani, jer je dogovor da policija preventivno pregleda obrazovne ustanove pre početka prijemnog.

Iako stručnjaci kažu da taj pregled treba da izvrše kontradiverzione ekipe MUP-a, direktori pojedinih srednjih škola su nam rekli da su dobili uputstvo iz Ministarstva da se obrate lokalnim policijskim stanicama i da će „obični“ policajci obići školske objekte.

Razlog je više nego jasan, neveliki broj kontradiverzionih ekipa ne bi mogao da obiđe i pregleda sve škole za kratko vreme, a celu priču dodatno komplikuju današnje dojave u više od 130 škola u Novom Sadu i drugim mestima širom Srbije.

U škole u kojima se ogranizuje prijemni će smeti da uđu samo deca koja polažu i dežurni nastavnici sa izdatim rešenjem da su angažovani u organizaciji ispita, rekli su nam direktori i napomenuli da je planirano pojačano prisustvo policije.

Otkako su dojave o postavljenim eksplozivnim napravama počele da stižu na adrese škola javnosti su plasirane često nepotpune i nepravovremene informacije.

Razumljivo je da se broj škola u kojima policija završi pregled menja iz sata u sat, ali precizan broj škola kojima su stizali preteći mejlovi i podatak koje obrazovne ustanove su prekinule rad i/ili organizovale onlajn nastavu Ministarstvo je moralo znati u svakom trenutku, jer u prosveti postoji razrađen sistem nadležnosti i obaveštavanja, pošto su sve škole povezane sa školskim upravama.

Umesto toga se pre nekoliko dana desilo da prosvetna vlast izađe sa pogrešnim podatkom o ukupnom broju škola u Beogradu, jer je već sutradan resorni ministar naveo drugi broj. I to već stvara utisak da nadležni ne upravljaju krizom na pravi način.

Poseban problem, koji doduše nije od juče, je odluka predstavnika vlasti da podatke od interesa za celu javnost saopštavaju najčešće na režimskim televizijama, a ne putem zvaničnih saopštenja koja će uputiti svim medijima.

– Samo otvorena, transparentna i dvosmerna komunikacija. To je suština u svakoj krizi da se nađe zajednički imenitelj i razumevanje između javnosti i onih koji donose odluke. Ne treba tajiti informacije, frizirati podatke i davati poluistine, jer je to  osnov za stvaranje glasina i to je ključna greška u komunikaciji, kao što je bilo u vreme korone kada smo slušali da imamo dovoljno lekova i maski, a zapravo nismo imali – odgovara profesor Krešetović kako nadležni organi treba da postupaju u krizi.

Komentarišući to što najodgovorniji za obrazovanje ne znaju tačan broj škola, on odgovara:

– Šta reći o evidencijama i deprofesionalizaciji državne uprave, ako čovek koji je vlasnik pečenjare vodi EPS, ako se u ministarstva dolazi po partijskoj liniji, ako se ljudi zapošljavaju na šest meseci na privremeno-povremene poslove u celoj državnoj upravi, uključujući i policiju. To je u direktnoj suprotnosti sa Maksom Veberom u koga se predsednik Srbije zaklinje i njegovom tezom da je stalnost posla u državnoj upravi jedna od pet osnovnih katrakteristika birokratije. Tako da to su sve to, naravno, posledice politizacije i partizacije državne uprave. To je jedna opšta deprofesionalizacija koja uzima svoj danak i svaki put se vidi kad dođe krizna situacija – komentariše profesor Krešetović.

Prethodnih dana smo čuli i izjave predstavnika Ministarstva prosvete da sve škole imaju planove evakuacije i da se tačno zna kako se postupa, što nije odgovaralo situaciji na terenu.

Direktori više škola su nam potvrdili da planovi evakuacije postoje u školama, ali da nikada nisu provežbani, a da je nesnalaženja bilo potvrđuje i to što su u nekim obrazovnim ustanovama deca držana u školskim dvorištima dok pregled policije nije završen, umesto da se đaci sklone na bezbednu udaljenost.

– Plan evakuacije mora da bude uvežban i provežban, svi moraju da znaju jasno šta treba da rade. Postoji ceo niz vežbi da se simulira požar, zemljotres ili bilo koja krizna situacija i da se vidi kako plan radi. Škole bi trebalo da te planove provežbaju. U SFRJ su postojale redovne vežbe koje jesu imale tu ideološku komponentu, ali je sistem bio vrlo funkcionalan. Nažalost, krizne simulacije su vrlo retke i u lokalnim samoupravama, organizacijama i školama, a bez toga ne možete reći da smo pripremljeni. Plan nije funkcionalan ako nije uvežban – poručuje profesor Krešetović.