Šta će biti epilog drame na RTS-u: Gledaoci neka se pripreme na povratak devedesetih

Sa druge strane, iz RTS-a su se čuli sporadični odgovori na Klanščekove tvrdnje, uglavnom demanti na cifre koje je izneo, kao i optužbe da manipuliše dokumentima i poluinformacijama. Epilog će, po svemu sudeći, uslediti nakon što policija i tužilaštvo pročešljaju dokumentaciju RTS-a koja im je dostavljena.

Tatjana Manojlović, poslanica DS koja je „zamrzla“ svoj radni odnos u RTS-u dok je u Skupštini Srbije, kaže za Danas da su predstavnici vlasti na jučerašnjem Odboru za kulturu i informisanje „prigrlili“ Bujoševića, počeli da ga teše i da ga brane, „ što je dovoljan dokaz da niko njima bolje ne radi posao od Bujoševića i trenutnog menadžmenta RTS-a“.

– Aleksandru Vučiću je cilj da RTS zgazi, da ga marginalizuje, potpuno obesmisli i da građanima televizija Pink, njemu bliska i draga, na kojoj najčešće daje izjave i intervjue, ostane glavna trovačnica publike u Srbiji. Na taj način on postiže svoj cilj, da vlada mrakom i zrakom – kaže naša sagovornica.

Manojlović dodaje da Vučiću ne ide u prilog da RTS bude pravi javni medijski servis koji će imati kritički odnos prema stvarnosti, koji će objektivno i odgovorno izveštavati.

– A mi znamo, nažalost, da se sve poluge u ovoj državi vuku iz jednog centra i da sve odluke donosi jedan čovek. Ne znam kako je tačno došlo do „problema u raju“, gde je nastao kuršlus, kada obe strane zapravo rade u interesu vlasti, a ne građana i RTS-a – poručuje Manojlović.

Bosiljčić: Vetar duva sa Andrićevog venca

Bojan Bosiljčić, donedavni urednik kulture RTS-a, sada u penziji, kaže za Danas da je sada aktuelizovano isisavanje novca iz Radio televizije Srbije, koje inače traje protekle dve decenije, mnogo kompleksnija stvar od trenutnog razmimoilaženja između aktuelnog generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora RTS-a, „koji su obojica pomalo operetske figure u ovom performansu koji nam se sada prikazuje“.

– Još je svojim dolaskom 2004. Aleksandar Tijanić uspostavio na javnom servisu režim lične kontrole i diskrecionog odlučivanja o platama, varijabilama i karijerama ljudi na RTS-u. Sada se samo taj sistem razrađuje, sa naglašenim skretanjem tokova novca zamršenim putevima klijentelističke mreže vladajuće stranke a preko guste mreže izvršnih produkcija bez zaposlenih, sa malo zaposlenih ili nepostojećih radnika – ukazuje Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, veliki „podbačaj“ za Klanščeka su njegovi navodi da RTS sama proizvodi samo tri emisije Zabavnog programa, što je, kako kaže, „razumljivo za nekoga koga kultura kao takva ne interesuje“.

– Samo Redakcija za kulturu i umetnost ima znatno više emisija od cifre koju predsednik UO navodi. Ta redakcija, naime, proizvodi u svojoj produkciji sledeći program: Kulturni dnevnik (250 emisija godišnje), Kulturni centar (oko 40 emisija godišnje), Čitanje pozorišta (10 godišnje), Vavilon (10 emisija), Art zona (10 emisija), Hronike BITEF-a i Sajma knjiga (6 emisija) dok je samo autorka emisija o našoj kulturnoj baštini, Svetlana Ilić, potpisala poslednjih godina čitave serijale visokovrednih emisija od kojih su samo neki: Moravska Srbija, Tvrđave na Dunavu, Mesto koje čuvam, Putevi srednjeg veka, Putevi rimskih imperatora, itd. – navodi Bosiljčić.

On dodaje da dok je radio u toj redakciji, njegove emisije čak zvanično nisu imale budžet, to je bio čist rad za platu bez ikakvih dodatnih troškova u produkciji i postprodukciji. „To što su potom pre emitovanja te emisije zabranjene i stavljene u bunker RTS-a to je već, znamo to, drugo pitanje“, ističe.

– Problem generelnog direktora Bujoševića je kako da objasni to što su pojedinci za isti posao dvaput plaćeni, oba puta novcem iz kase RTS-a, a svi znamo kako se taj novac tamo sliva. Njegov argument je kako su sve te emisije jeftinije nego da ih pravi RTS. I to je sva argumentacija: jeftinije su u produkciji izvršnih producenata. Zašto i kako? „Pa zato jer ja tako kažem“, poručuje nam Bujošević takvim svojim izjavama – naglašava Bosiljčić.

Prema njegovim rečima, problem direktora sa argumentacijom je inače poznat odranije: „kada je serija „Nemanjići“ doživela fijasko pred gledalištem, on je prvo govorio kako je to „napravilo 300 tviteraša“, i kako rečca „bre“ nigde nije izgovorena, da su je „izmislili tviteraši“, iako smo svi, u toj novogodišnjoj noći 2017/2018. sasvim jasno čuli to „bre“ datirano 200 godina pre dolaska Turaka na ove prostore“.

– Potom je Bujošević, kao krunski argument da su Nemanjići remek delo, ustvrdio kako je dokaz tome to što je prva epizoda serije o zlosrećnoj dinastiji bila – ubedljivo najgledanija te noći. U kontekstu unisono izraženog odijuma javnosti nad karikaturalno predstavljenim junacima i čitavim istorijskim kontekstom emaniranim u toj seriji, podatak o gledanosti bio je poslednja stvar koju je direktor trebalo da objavljuje – ukazuje naš sagovornik.

Bosiljčić ističe da onaj ko misli da su glavni akteri ove „drame“ Klanšček, Bujošević i Olivera Kovačević, taj se grdno vara; „već po ponašanju tabloida možemo da znamo da vetar duva sa Andrićevog venca, iz stolice onoga koji bi tako voleo da bude vrhovni reditelj naših života i sudbina i kome latentno fali podrška, podrška, podrška… svih i svakoga – koalicionih partnera, medija, svih na svakom mestu i u svakom trenutku“.

– To će reći, Bujošević je stvar prošlosti, neka se pripremi Zekić. Mada ja ne bih isključivao iz te slagalice ni Milanovića i Komrakova, još su to potentni kadrovi za vremena koja očigledno dolaze. Gledaoci, pak, treba da se pripreme na povratak ’90-ih, pogotovo u informativnom smislu. Sledi, svakako, teror mozga – zaključuje Bosiljčić.

Novinari i spoljne produkcije demantuju Klanščeka

Na Klanščekovom spisku, kao duplo plaćeni, ili pak preplaćeni, navode se Jovan Memedović i Kristina Radenković, koji rade za spoljne produkcije.

Bujošević je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje juče rekao da bi sva ta produkcija bila skuplja i naveo da bi emisije Jovana Memedovića u RTS produkciji koštala 4.500 evra iz Srbije, a iz Sibira i drugih delova sveta više od 10.000 evra.

Kako je rekao, jedina emisija koju bi RTS radio jeftinije je kviz „Potera“, ali je tu problem licenci, pa su aranžmani za „Poteru“ i „Sasvim prirodno“ sklopljeni još 2006. godine.

Voditeljka Kristina Radenković, za koju se pisalo da zarađuje 15.900 evra za 10 snimajućih dana, rekla je za “Gloriju“ da ne želi da daje nikakve izjave dok se ne oglase nadležni organi i RTS.

Najavljujući novu emisiju, Memedović je na Instagramu napisao:„Ova emisija Sasvim prirodno, kao i svaka druga u poslednjih 20 godina, nije finansirana iz budžeta javnog servisa. RTS za emisiju daje tri minuta reklamnog prostora koje produkcija sama prodaje. Veliko hvala sponzorima koji popunjavaju reklamni prostor“, naveo je Memedović.

Autor emisije „Fantastična planeta“ i novinar RTS-a Vladimir Banić napisao je na Tviteru da je pustio „da se pet dana njegovo ime provlači kroz blato u naivnoj nadi da će se oni koji su izneli lažne podatke ispraviti“ i da „nije dobio budžet od 60.000 evra“ kao dopisnik kako je objavila Pištaljka pozivajući se na, kako kaže, „fantomski dokument“ zbog čega traži demanti i izvinjenje.

„Pištaljka je objavila, pozivajući se na fantomski dokument, da sam ja kao dopisnik dobio budžet od 60.000 evra`. Sad, to zvuči tako kao da neko dođe, baci ti toliko para u krilo i pusti te da radiš sa tim šta hoćeš. Jel’ da da ste i vi tako pomislili? Ipak, istina po moj privatni budžet je nešto tužnija. Jer ja primam honorar koji je bruto zarada i za 1/3 je manji od pomenute sume. Kad se od toga plate porezi, u zemlji u kojoj primam honorar ostaje godišnje neto tek trećina pomenute sume koju je iznela Pištaljka“, naveo je Banić.

Oglasila se i izvršna direktorka SAT Medija grupe, Marina Alvirović, odbacujući navode da na godišnjem nivou od RTS-a dobijaju 312.000 evra, ističući da je suma znatno manja, tj. da je saradnja SAT Media grupe sa javnim servisom na godišnjem nivou „teška“ oko 130.000 evra (u zavisnosti od broja emijija), a da emisija SAT ne košta ništa RTS, jer troškove „prebijaju“ putem kompenzacije za reklamni prostor.

Još jedna produkcija je demantovala navode o saradnji sa RTS-om.

„Od svog osnivanja do današnjeg dana, Firefly nije bio angažovan od strane Radiotelevizije Srbije ni u jednom domenu, pa ni kao spoljna ili izvršna produkcija“, ističe Firefly u današnjem saopštenju, ukazujući na „mnogo netačnih informacija, insinuacija i konstrukcija vezanih za poslovanje“ ove produkcije.

Kako se napominje, samim tim nema, niti je bilo ikakvog osnova za plaćanja RTS ka Firefly produkciji, niti Firefly na bilo koji način prihoduje od RTS.

Klanšček je izneo i tvrdnje da je ovogodišnji budžet RTS-a za izbor za pesmu evrovizije od 140.000 evra premašen, a kasnije su iz javnog servisa za Danas poručili da je taj iznos 240.000 evra, da nije premašen, i da postoje ugovori sa kompanijama sa kojima sarađuju na realizaciji festivala, za koje je predsednik UO tvrdio da ne postoje.

I produkcijska kuća „Serbika Medija“ koja realizuje TV projekat „Moja dedovina“, koji se emituje na RTS-u, negirala je pisanje portala Pištaljka o tome da su platili novinara RTS-a Milana Popovića za realizaciju te emisije, jer je zaposlen na Javnom servisu.

U saopštenju koje je potpisao profesor Marko M. Đorđević, izvršni producent ’’Serbika Medije’’ i redovni profesor Univerziteta u Kragujevcu, navodi se da je poslovna saradnja te produkcijske kuće i Radio-televizije Srbija u okviru navedenog TV projekta, u skladu sa zakonom i definisana je Ugovorom na osnovu kog su im povereni poslovi izvršne produkcije.