Šta će biti s protestima?

Čedomir Čupić: Na protestima možda nije mnogo građana, ali velike stvari se dešavaju u srcima ljudi koji su najsvesniji. Ti ljudi uglavnom pripadaju srednjem sloju, to su lekari, inženjeri, profesori, ali je dosta i onih koji se boje. Naročito u malim sredinama, ljudi se kažnjavaju zbog učešća na protestima – premeštaju ih na niža mesta ili otpuštaju.

Rastislav Dinić: Dogodile su se neke stvari koje se sigurno ne bi dogodile da nije bilo protesta. Usvojena je ostavka predsednika opštine Grocka. Predsednik opštine Brus je podneo ostavku . Zoran Babić, direktor Koridora Srbije, koji je umešan u saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula jedna žena, takođe je podneo ostavku. Ranije je režim na drugačiji način tretirao ekcese svojih funkcionera. Kada je pre tri godine pao helikopter u kome je poginulo sedmoro ljudi, među njima i jedna beba, Vučić je tada rekao: „Ne dam Gašića“ koji je bio označen kao odgovoran za tu nesreću. Setimo se samo kako se Vučić postavio prema rušenju u Savamali.

Čupić: U Srbiji vladaju tri antipolitička principa – strah, posebno strah da se ne izgubi posao, ravnodušnost i osećaj nemoći. Ali najsvesniji deo građana, koji je i pokrenuo proteste, polako oslobađa ljude strahova što potvrđuje činjenica da protesti toliko dugo traju. Protesti neće stati, čak i ako jednog trenutka budu prekinuti. Ako se ništa ne reši do leta, možda će tada biti prekid, ali će oni od jeseni ponovo biti nastavljeni.

Dinić: Građani su spremni da podnesu da Dveri budu deo opozicionog bloka, ali kada se njihov lider stavlja na čelo protesta, to antagonizira veliki broj građana. Nedavno je na protestu u Beogradu govorio Vladimir Dimitrijević, član političkog saveta Dveri, ako ne i njegov predsednik, koji u svojim knjigama zastupa ekstremno desničarske stavove i vrlo problematične ideje. Mislim da građani, koji su se okupili na protestu, nisu došli da slušaju jednog takvog govornika. Sve to otkriva pukotinu između opozicije, okupljene u koaliciji Savez za Srbiju, i građana koji protestuju. LJudima na ulicama bitne su demokratske slobode i socijalna pitanja, a Savezu za Srbiju, ili barem njegovom desnom krilu koje je sve glasnije, uticajnije i vidljivije, bitnija su neka velika nacionalna pitanja. Protest je dobro funkcionisao dok je ta razlika bila manje vidljiva. Sada, kada su desničari dobili više prostora na bini, razlike postaju vidljivije i mislim da to odbija građane.

Čupić: Desnica pokušava da preuzme čelnu poziciju. Međutim, ispadi desnice su loši za opoziciju, jer će se građani udaljiti od Saveza za Srbiju.

Dinić: Vlast ne može da se smeni dok nije jasno ko će je smeniti. A to može da bude jedino na izborima. Sada se zahtevi radikalizuju kako bi se podigao borbeni moral građana na ulicama i kako bi se podigao ulog celog sukoba. Ne mislim da je to nužno taktički pogrešno, ali ne treba da očekujemo da će Aleksandar Vučić podneti ostavku. Ni on, ni Ana Brnabić, niti bilo ko od čelnih funkcionera.

Čupić: Opozicija mora nešto da nudi. Ja ne znam da li će se to desiti, ali, da na ulice izađe 300.000 – 400.000 ljudi, nema tog čoveka koji može da opstane. Neće ga smeniti građani, nego njegovi ljudi. Kada se nešto tako dogodii, otkazuju institucije. Niko ne brani svog šefa, kada na ulice izađe ogromna masa ljudi. To se desilo sa Miloševićem.

Dinić: Vidimo da već sada, kada protestuje nekoliko desetina hiljada, režim počinje da se kruni. Znamo kako režim obezbeđuje glasove na izborima – ucenama, pretnjama, privilegijama i tako dalje. Ali koliko je ljudi spremno da brani taj režim, da se za njega žrtvuje. Rekao bih da takvih nema puno, ako ih uopšte ima. Čini mi se da je to glavni problem režima i da je režim toga svestan. On može da mobiliše birače za izbore, ali ta podrška je slaba. Antirežimskih građana je manje, ali oni su odlučniji.